Nova Evropa

ни једне културе, а на путу му стоје нерешена политичка питања, различне традиције и различни верски и други утицаји из прошлости; а поготово га нема са Словенцима. Територијално одељени и са јаким тенденцијама сепарисања, Словенци штавише изгледају многима и по много чему кас посебан народ, који хоће да се одлучи од Срба и Хрвата. О томе се доста и мисли и говори, па треба да се и пише; и коликогод је деликатно, боље је да се питање о учешћу Словенаца у нашој народној заједници расправља отворено и под контролом јавности, јер ће се тако пре доћи до истине и лакше ће се сузбити сумње и заблуде којих има и на једној и на другој страни.

Шта је дакле на ствари са Словенцима» — Факат је, да се код Словенаца осећа јака тежња за стварањем и чувањем словеначке самосталности, језичке, културне, па и политичке. Силе раздвајања, које нису ослабиле ни код Срба и Хрвата, код Словенаца су данас доиста јаче него 1918 године. То је нека врста реакције на живот у неприпремљеној централистичкој заједници, али то је и природни наставак словеначког нацијонализма, који је само перијодично прекинут ослободилачким одушевљењем пре и после 1918.

И под великим утицајем Католичке Цркве и јаким притиском немачког и талијанског народа, Словенци су успели да очувају своју словенску душу, и у Деветнајстом Веку развили су свој нацијонализам и прилично самосталну словеначку културу. Основа те културе је словеначки књижевни језик. Мада врло сличан српско-хрватскоме (код нас обично схваћен као прелазни дијалекат из кајкавског), словеначки говор развио се у самосталан језик, са посебним правилима и посебном граматиком. У томе језику настала је посебна словеначка књижевност, а сада настаје и наука; тим језиком данас говоре, пишу, и мисле, сви културни Словенци, и љубоморно га чувају од Срба и Хрвата, иако мање но од Немаца и Талијана. Много воље да учествују у српскохрватској култури Словенци данас не показују, и готово сви од реда изјављују да не могу стварати у српскохрватском језику. Значајно је да таке изјаве дају и они словеначки нацијоналисти који су учествовали у вођству предратне југословенске омладине и изазивачки довикивали Немцима: »Wir sind der wildeste Stamm der Serben«... Нацијоналне тежње праћене су увек и политичким. Тако су Словенци од ХЈХ века тежили стално за административном и политичком самосталношћу, макар и у границама Аустрије са словенском превлашћу. Године 1918, сви су се декларисали за слободну Југославију, у заједници са Хрватима и Србима. Данас, са малим нијансама, сви су Словенци за аутономну Словенију у границама Југославије, али са по-

134

Мр