Nova Evropa
vati: i on žudi za većinom, nastojeći dobiti njeno priznanje, te tako dokazati svoje moralno pravo na vlast, Kad je Hitler tražio od Hindenburga vlast, pozivao se na svoju relativnu većinu; a kad je dobio vlast, nastojao je na novim izborima da, ma i falzifikujući volju izbornik4, dobije Još jaču većinu, Dakle, ideja stvarno demokratska, samo bez metoda demokratskih, U vlasti predsjednika Hindenburga ležalo je да ба odvrati od nedemokratskih metoda; ali ovaj to nije učinio. Zar bi ih Masarik dozvolio? ,,. -
lako se demokracija bez parlamentarizma ne d4 zamisliti, ipak je jedno demokracija a drugo parlamentarizam. Jedno је ideja, a drugo sredstvo s pomoću kojega se ona oživotvoruje. Loše provedeni ili zloupotrebljeni parlamentarizam ne može biti argumentom protivu njega kao takova, a još manje protivu demokracije. Najbolji demokrati vazda su priznavali mane parlamentarizma, ali da se zato nijesu odricali, nego su ih nastojali odstraniti reformirajući ga, Jedna od najvećih man4 parlamentarizma jeste njegova — da tako kažemo — brbljivost; ali baš nju preuzeše u najvećoj mjeri i njeđovi protivnici, Hitler govori i govori, neispunjujući ipak ni jedan dio pozitivnog u svom programu, — osim što je time došao na vlast. I sad, na vlasti, opet samo govori, daje vješati zastave, priredjuje parade, hapsi i uništava, a da pritome nijedan od nezaposlenih nije došao do uposlenja i nijedan od milijona gladnih nije dobio svoj obrok.
Dva predsjednika, dva antipoda; dva predsjednika — dva svijeta, dva nazora, dvije nauke, dva rezultata. Svako na svoje mjesto! — stari je imperativ života. Vojnik na bojište, mudrac na kormilo države. Dobro je rekao njemački publicist Ludvig: kad bi došlo do Sjedinjenih Država Evrope, imao bi im biti predsjednikom Masarik, — onda bi u cijeloj Evropi progovorila demokracija, koja bi ju i spasla iz оуоба Каоза.
От, Тоо РоШео.
Јединство са Словенцима.
Потпуно и интегрално Југословенство још је увек, како видимо, једна идеалистичка концепција, зрела само у главама појединих интелектуалаца. Оно има добру и широку подлогу, несамо у језичкој и духовној сродности него и у сродности племенских култура и интереса, као и у једној територијалној и животној заједници. Међутим, маколико ми жалили, сећајући се наших омладинских идеала, правог југословенског јединства још нема; управо, данас га можда још мање има него јуче. Не улазимо у испитивање узрока, него констатујемо ствар. Чињеница је, да правог југословенског јединства данас нема ни међу Србима и Хрватима, јер нема једне југословенске свести, једног говора и писма,
133