Nova Evropa

брости коју буде показао. И тако, амбиција »као полуга за прогрес човечанства« (по речима једнога писца), у рату је једна од најачих полуга за рађање личне храбрости. Осећај поноса и части. — Сваки онај који има у себи развијен осећај свога личног достојанства као човек, има уз то и осећај поноса и личне части. То је, управо, и одлика културнога човека. Без ових атрибута тешко је и замислити уистину културнога човека. Када се лица са овим развијеним особинама у себи нађу у приликама које од човека траже велике жртве, па и онда када је у питању њихов опстанак, понос и част су регулатори њихових поступака. А те особине гоне човека да покаже и храброст, ако је у таквим приликама да се и то изискује. Понос — а то је израз личнога достојанства — и част, управо частољубље, намећу борцу храброст. Јер плашња, избегавање опасности у борби, и колебање, супротни су појму поноса и части. У ратовима је чест случај, да се људи са јако развијеним осећајем поноса свесно залажу и жртвују, па и преко граница своје физичке снаге и са крајњим напрезањима душевне моћи. И сам херој нашега народа, Милош Обилић, свесно је отишао у смрт, због увређенога поноса; а тај његов гест учинио га је нацијоналним јунаком. Многобројни су примери, у току ратова, где су се поједини борци истицали личном храброшћу, руковођени осећајем поноса и личнога частољубља.

=

Навели смо неколико општих побуда из којих се, код војника, развија и постаје лична храброст. Душа човекова је сложена и компликована; зато има много и разних мотива који покрећу човека на разне акције, па и на храброст. Према томе, у низу мотива, сем цитираних, има још и других, разноврсних и другојачијих, који буде у човеку личну храброст. Јер, исто онако као што племените побуде могу изазвати човека на добру акцију — у овом случају на храброст —, исто тако осећај храбрости могу изазвати и оне побуде које сматрамо негативним и недопуштеним по уобичајеном схватању у друштву. Изгледа, например, на први мах парадоксално, ако бисмо казали: да и страх може бити у извесном, ограниченом броју, случајева, поводом за храброст. А то може да буде, и бивало је таквих случајева у рату. Страх у борбама изазове осећај нелагодности — како смо већ казали —, а у јачој мери доведе борца до осећаја очајања, чиме доведе живце до пренапрегнутога стања; а баш то пренапрегнуто стање живаца може да роди осећај енергије и одлучности. И онда, код такова човека који је већ до велике мере преплашен, и који свакога тренутка очекује смрт, појави се често она фаталистичка помисао: »Па

167