Nova Evropa

шта Једном се мре!« — и то победи осећај страха. Тада, као реакција на страх, појави се у човеку осећај храбрости: дотле уплашени и клонули човек учини какову радњу, или гест, који се после квалификује као- храбро дело.

Исто тако, добро је познато да и понеке посве негативне особине људи могу бити извором храбрости Мржња, освета, завист, злоба, и т. д., дали су много мотива песницима и књижевницима да их, у најразноврснијим облицима, опишу или опевају. У понеким од тих описа видимо како и ти мотиви, код таквих лица, често стварају легендарне јунаке: лица која не презају ни од какве опасности, и која показују првокласну храброст у својим радњама. Разуме се да су храброст, и акције које потичу из тих мотива, са гледишта хуманости и уобичајених појмова о моралу, за сваку осуду; али посматрано са гледишта појма о храбрости, по њеној спољној манифестацији, и таква лица изражавају храброст.

На основу изложенога сматрамо: ма који узроци били који изазивају личну храброст, па и храброст војникабораца у рату, они имају, у крајњој линији, исти изражај по својој спољној манифестацији: изражавају ону акцију којом појединци, у тешким и опасним приликама, показују одсуство страха по себи, и, још више, негирају опасност по свој живот. То је, дакле, лична храброст. |

Колективна храброст војсака.

· Под колективном храброшћу војсака подразумевамо општу, заједничку храброст, коју за време ратова искажу војске —- као целине — ратујућих држава или народа.

__ Појам колективне храбрости војсака релативан је. Колективна храброст војсака не може се сматрати у апсолутном смислу, као например збиром појединачних храбрости које се у појединим војскама покажу. Јер, када би то било као једино мерило, онда би — бар би тако требало да буде — највећа бројна војска требала да буде најхрабрија, јер би она могла да да највећи број појединачне храбрости, па би тако дала и збирно најачу храброст. Из историје ратова зна се, међутим, да је често и бројно слабија војска бивала јача — и храбрија — од бројно јаче војске. То што колективна храброст војсака не може бити збир појединачних храбрости прокстиче из разлога: што за војске, као целине; важе у првом реду они закони и принципи који важе за масе: Најтипичнији примери психолошких појава маса имају највише примене код војсака у ратовима. У ратовима — а има и сувише примера о томе — једна војска (или њен део, једи= ница) која је једнога момента показала примерну храброст,

168

NOO RELI