Nova Evropa

Питање рата, као пута за решавање спорова међу народима, расправљано је од разних мислилаца, редовно на штету таквога начина расправљања. Ипак постоји као факат то: да су се, од најстаријих времена у Историји Народа, спорови међу народима решавали, понајчешће, путем ратова. И ко зна када ће, и да ли ће икада, престати тај начин за решавање спорова међу народима» Зато се и сада сматра, да рат између двеју или више држава настаје онда када су угрожени интереси Државе као целине, или када интереси Државе као целине захтевају или налажу решење спора са другом Државом путем рата. Зато у савременој организацији војсака, у свима државама, ратну војску сачињавају сви држављани способни за рат. Из овакова стања произлази: треба да је идеја-узрок за рат последица каквог општег, заједничког интереса свију држављана.

Узрока за ратове има разних. Дешава се да ти узроци нису, често, у пуној сагласности са жељама становништва које се, по сили државне организације, уводи у рат да се бори за једну ствар. Анализе узрока ратова, несамо старијих датума већ и новијега датума, и чак у државама које су стварно а несамо про-форма демократскога устројства, то показују. Зато, ако се деси случај да рат произађе за једну страну из узрока који су у сагласности са жељама становништва, који је масе у укупности обухватио и психички припремио за највећа пожртвовања, тада је идеја за рат сигуран извор за колективну храброст целе војске те државе. У тој идеји леже, углавном, узроци победе или пораза.

Мислимо да је погрешно тврђење да постоје народи »ратничкога« и »нератничкога духа«. Ратови, бар савремени, понајвише почивају на свести и моралној снази војсака које улазе у рат, а не на чисто физичкој или техничкој снази. Колективна снага војсака више се изражава у духу пожртвовања и истрајности у подношењу свију оних тегоба које рат собом носи, него ли од уобичајенога начина живота у једном народу. Најкултурнији народи могу показати исту онакву храброст, истрајност, пожртвовање, и подношење свију ратних тегоба, као и најпримитивнији народи. »Ратнички дух« почива у решености војске једнога народа да издржи и поднесе све тегобе, негубећи веру у победу, до крајњих мера и крајњих граница. А та решеност и тај извор моралне снаге (која одржава и физичку снагу) зависи у првом реду од тога: колико је јака идеја за рат у једном народу, н колико је она захватила духове народних маса. Ту је, дакле, главни извор за општу храброст. Да споменемо, из најновијих ратова, само два случаја. Идеја која је у пуној мери обухватила све духове у предкумановској Србији, пре Балканских Ратова, идеја »Ослобођења Косова«, са материја

170