Nova Evropa

листичке тачке гледишта фикција, — била је, са психичке тачке гледишта, једна неисцрпна моћ те Србије, из које је потекла снага каква се није могла ни предвидети, па ни сада довољно схватити, бар од оних који се нису саживљавали са њом. »Одбрана Француске« — идеја Француза за борбе у Европском Рату, развила је моћ тога народа до толике мере која се, раније, није могла ни предвидети, па ни претпоставити. И у једном и другом случају било је ово: да је — како код Срба тако и код Француза — ратна идеја била доступна најширим круговима маса, свим борцима и неборцима, и она је била тај неисцрпни резервоар из којих је потекао дух код бораца, који је за собом оставио у Историји светле трагове.

Други важан услов за победу у рату, а према томе и за колективну храброст војсака, проистиче, великим делом, од способности вођа који управљају војскама у рату. Рат, као изузетна појава, јесте уједно радња која је, у своме извођењу, компликована. Радње у рату — у циљу победе — проистичу из замисли онога лица које води њима, које управља једном од ратујућих страна. А уколико је један посао тежи, компликованији, утолико је важније да онај који руководи тим послом буде за њега што способнији. Тим пре што су последице тога рада најбитније по интересе Државе. Победа, у најмању руку, значи одржање онога стања које је било пре рата, одржање Државе; пораз, може да буде пораз не само војнички, већ и пропаст. Државе. Из тога проистиче и сав значај способности онога који рукује ратним операцијама, онога који је на челу војске једне државе у ратно доба.

При савременим организацијама данашњих војсака, у којима учествује скоро цео народ; дакле, при великом броју учесника у рату, као и због великих простора на којима се изводе ратне операције, вођење народа у рату, углавном, састоји се из две групе вођа: једне, која диригује операцијама; и друге, која изводи замисли оних првих. И једни и други долазе у ред вођа. По своме позиву, војне старешине, официри јесу предистиниране вође народа у рату; уколико су те вође бољи, научно спремнији, и по карактеру јачи, утолико ће бити веће гарантије за њихов добар рад. Постоји војна изрека која каже: »Ваљаност једне војске огледа се у ваљаности њених старешина«. Она је тачна и истинита. Отуда проистиче, као императивна потреба, да оне војне старешине које управљају војском треба да буду интелектуалци првокласних способности; а они који извршују њихове умишљаје, треба да буду првокласне личне вође. У највишим редовима војске треба да буду умови, а они који непосредно учествују у извођењу ратних радњи, треба да буду јунаци. Јунаци зато што, по законима о вођењу маса, вођа треба да

171