Nova Evropa

tako гмапота ргосези fotosinteze. Čoveku klasičaru, kao što si ti, treba da objasnim u čemu je taj proces. Evo u čemu je. Znanmost je otkrila jednu čudotvornu aktivnost na Sraničnoj liniji što odvaja biljne tvorevine od atmosfere koja ih okružuje. Ta aktivnost proizilazi iz saradnje sunčanih zraka sa klorofilom biljaka. Taj klorofil je supstanca koja sadrži onaj orgamski pidment što lišću na grani i vlatičima trave daje njihovu tako svežu i veselu zelenu boju. Klorofil hvata, u svoje bezbrojne pore, molekule atmosfernog ugljičnog dioksida, — upija da i obavija kao pauk bezazlenu muhu u svoju nevidljivu mrežu. Sunčani zraci opet, svojim neodoljivim dahom, rasipaju i rastvaraju zarobljene molekule u njihove sastavne atome, u ugljik i kisik (oksigen), pa se atomi kisika vraćaju u atmosferu a atomi ugljika ostaju u biljci. Svaki kvadratni pedalj zelenoga lista na grani ili u travi hvata, a sunčani zrak onda raspe, oko milijon bilijona molekula u sekundi; ako to pomnožiš sa brojem kvadratnih pedalja koji obuhvata lišće i trava na zemlji, dobićeš brojku koja je bliža neizmernosti od svega što znamost može uopće da izmeri i izbroji. Ovo je najosnovniji proces u ordamskome svetu: proces stvaranja, koji proizvodi metodom džinovskih razmera u masama; a njegov neposredni proizvod jeste ugljik, odredjen za podizanje rastinja i životinjskog sveta. Kosmička tvornica koja se služi ovim procesom stara je kao i veći deo naših zemaljskih brd4; a eto, ipak je on ostao tajnom kroz milijone godina! Oko čovečje nije ga nikada uočilo, uho čovečje nije za njega nikad čulo, niti ga je slušanjem otkrilo, — {alo su nedokučni putevi velikoga majstora što se zove Driroda. Pa ipak ба је, парокоп, окт а хпапозј Озатапаезћоба Veka, Atomi ugljika što ih je ova kosmička tvornica predavala biljnome carstvu kroz mnoge milijone бофпа ибим! зи рјетеnitu uslušu stvarajući svet biljaka i svet životinja, da na kraju ostanu trajno kao naslage uglja i ulja u našoj zemaljskoj kugli, Oni su poneli sa sobom u te naslage i enerdiju kojom su ih snabdevali sunčani zraci kada su ih razdvajali od njihovih dotle nerazdvojnih drugova, atom4A kisika; i tu su oni čekali milijonima godina žudeći da se ponovo spoje sa tim svojim Oosamljenim drugovima. Onaj plamen što gori nad ugljem i nad uljem po ložionicama naših fabrika u »katedralama rada«, to je to ponovno radosno spajanje; snađu tome plamenu daje oslobodjena energija što ju je sunce darovalo raslavljenim drušovima, ugljiku i kisiku, — ona je dakle istoš božanskogs porekla kao i plamen koji je titan Prometej shvatio i poneo ljudima 5 обпјеnih kočija boga Sunca, |

Moj drug, klasičar, bio je očigledno zadovoljan mojim izladanjem, verovatno zato što je smatrao da je moderna nauka dokazala poetičnu intuiciju leđende njegove ljubljene stare Grčke. On se je smešio, pa pošto me je uveravao da bi rado

148