Nova Evropa

reklu Arijevaca, u kome odlučno osporava arijevsko poтек]о зеуетпе газе („06 изменеши звуков и органов речи в их взанмној зависимости, П. Происхождевје аријцев")..

Као МоШтап, 1 Rogozin priznaje u Evropi tri osnovne rase“), i to: 1) severna ili germanska, koja živi u severnome delu zapadne Evrope, na obalama Severnoga i Ва еКоба Мога, а ст najčišći tip nalazimo ma skandinavskome Poluotoku i u severnoj Nemačkoj [o fizičkome tipu ove rase važi ono što smo rekli gore); 2) mediteranska rasa (iberska} — ljudi dugačke lobanje, uskoga ovalnog lica, tamne kose i tamnih očiju, зтедпјеба 1 niskoga rasta i vitkoga stasa, — naselila obale харадпоба деја Sredozemnoga Mora: severnu Afriku, Picinejski Poluotok, južnu polovinu Apeninskog Poluotoka, susedno ostrvlje, a sporadički je rasejana u Francuskoj i Engleskoj; 3) alpijska (keltsko-slovenska) rasa, — ljudi široke lobanje, širokoga okruglog lica, tamne kose, smedjih ili sivih očiju, srednjega ili niskogša rasta, ali dežmekasti; nastaniuju Francusku, Alpe, Češkoslovačku, evropske zemlje prema jugu od ove, srednju i južnu Rusiju, a takodje i Malu Aziju. Kakvo je, prema Rogozinu, poreklo ovih rasa? Evo kalkvo. Prije 500.000 вофта, u takozvano tretično doba, čoveka u Evropi još nije bilo; bar nije nadjeno nikakvih tragova, — u njoj su živele samo više vrste majmuna, bliskih čoveku. Zatim je došlo ledeno doba, i četiri puta spuštao se јед од зеуетпоба pola u Evropu, a tri put se povukao natrag. U drugo interslacijalno doba pojavio se u Evropi čovek, desilo se to otprilike pre 250.000 do 150.000 dodin4 (njeSovim predstavnikom služi talkozvana »hajdelberška vilica«), Ljudska kultura pojavljuje se još docnije, u treće interglacijamo doba, otprilike pre 125.000 godina, sa »neandertalskim« čovekom, To je takozvani »homo primigenius«, sa dugačkom lobanjom, niskim čelom, istaknutim obrvama, istaknutim prednjim delom lica, ali gotovo bez podbratka; bio je niskoga rasta i slabo razvijen. (Neki antropolozi drže, da su Neandertalci potomci »hajdelberškogša čoveka«, i da je to bila jedina ljudska rasa koja je naseljavala Evropu do samoga kraja ledenoša doba; zatim je izumrla, ili ušla u sastav neke druge rase.) U isto vreme, kako izgleda, živela je u Evropi i rasa takozvana »Galley-hill«-ska, — ljudi dugačke lobanje, niskoša čela, uskoga dugačkoga lica, manje izraženih obrva, ali s istaknutim napred podbratkom. Ova se rasa zadržala u Evropi i docnije poslužila kao osnov za severnu ili germansku rasu; a čovel: ove rase dobio je u nauci ime »homo sapiens«. Tako dobijamo neprekidan lanac: hajdelberški-neandertalski-Salei-hilskiseverni čovek. Krajem donjega paleolita i početkom gornjega

*) Drugi antropolozi dopuštaju u Evropi, u najmanju ruku, šest rasa

(napr, Deniker, »Races et peuples de la terre«, 1900; Anučin, »Enciklopedičesky slovar«, izd, Granata, pod rečju: „Germanoy«, i drugi),

234