Nova Evropa

вредом, цватућом индустријом и финансијским традицијама, то је у најпретежнијем дијелу. брига и домена приватника. У тим државама, конверзија банковних уштедња у дугорочне зајмове и инвестиције обично није дјело банке већ дјело појединог улагача, који својом банковном похраном редовно купује, за свој рачун и ризик, разне индустријске, државне, муниципалне папире, хипотекарне обвезнице, ит. д.. Функција је банке притом да савјетује, односно да изврши налог, приватника.

Да ли се принцип ликвидности игдје примјењује у банковној пракси» Да ли се игдје поштује кредитна политика која не одобрава да се банке упуштају са туђим новцем у којекакове екскурзије, у замамне али погибељне предјеле дугорочних зајмова и спекулативних инвестиција» Да, но нажалост не свагдје. Познато је да пет највећих енглеских GaHaka {Midland, Lloyds, Barclays, National Provincial, Westminster), Tako8aBaHe »the ђе Нуе«, — уз многе друге енглеске заводе — примјењују појам ликвидности управо вјерском виртуозношћу; њих је бурна финансијска прошлост, испуњена кризама, паникама и губицима, поучила и припремила на изненађења која се крију иза дугорочних и спекулативних ангажмана. А и у другим државама моћи ће се наћи банковних завода који неће да знају за дугорочне зајмове, нарочито дугорочне индустријске зајмове. Но, имаде много више банковних завода — односно било их је такових прије наступа кризе — који бирају пословну политику опортунистичке нарави, тојест који се не устежу од кредитних авантура противних интересима улагача. Који су разлози ове заводе упућивали да становити дио — понекад знатни — туђе имовине употријебе на оно што реални банковни појмови зову рискантним, односно нелегитимним, то није тешко погодити. Један од мотива је. жудња за што већим профитима; други је подстријек жеља за надзором над становитим индустријским, уопће привредним, објектима. Заправо, други моменат и није друго до деривација првог; тојест, судјеловање у власништву и контроли напримјер индустријских завода као и тијесна идентификација с инвестицијоним зајмовима и спекулативним ефектима — значи у нормалним временима праву »бонанцу« (златни мајдан) како за банковни завод тако и за управитеље истог, — под претпоставком да потоњи не почине грубу мискалкулацију. Трећи разлог — по нашем суду најчешћи — јесте професијоналне нарави. Од готово свих професија које долазе у додир са јавношћу тражи се да даду властима доказа о својој спреми; од овог строго примјењеног правила изузети су банкари. То је доиста непојмљиво већ и ради самог потенцијалног значења банкарског звања, несамо за поједине улагаче већ за цјелокупну

250

RAR RUR ON