Nova Evropa

S onim što smo im pružili, naši strani gosti bili su zadovoljni u punoj meri, — Oni se nisu mogli nahvaliti srdačnosti i Sostoljublja, Manje su bili zadovoljni neki naši domaći gosti (zvani i mezvani), medju kojima ima i takovih kojima nikada ništa nije pravo, iako ništa sami ne (doprinose uspehu i poboljšanju onoša što se priredjuje. Jedan takav »Sost« zamerio je javno, naprimer, jednoj večeri (u Kuparima), i to tako da je osudio celu organizaciju Kongresa; док, stvarno, večera nije bila tako loša, a nije se mogla prirediti drugde, jer je trebalo ugostiti, u zatvorenu prostoru, blizu 400 озођа! Ali, ko bi našim piscima i novinarima »namesio kolača«!.,. Na »Kralju Aleksandru« i »Prestolonasledniku Petru« se, svakako, bolje jede nećo u Kuparima, — ali nego i po mnogim svetskim hotelima i dostionicama; pa se ipak niko od naših kritičara nije setio da upiše u zaslugu organizatora Kongresa što su ti brodovi uopšte bili tu...

Ali ono što je najviše zadovoljilo i oduševilo naše goste na Kongresu, pre Kongresa, i posle Kongresa, i što nikakva ni organizacija ni kritika nisu mogli da umanje ili pokvare, to je prirodna lepota naše zemlje, kudgod su išli; ona je za njih bila pravo otkrovenje, i oni nisu odvajali oka od onoga što se ukazivalo pred njima, od Sušaka do Dubrovnika i Cetinja, pa preko Bosne i Hercegovine u Staru Srbiju i Srbiju, u Hrvatsku : u Slovenačku, Videlo se jasno koliko su ushićeni, i da nisu govorili i napisali što misle, a mnogi su se već i odlučili da se što pre vrate i da proborave duže medju nama. Mesto drugoga, donosimo ovde govor predsednika Velsa što ба je održao na Večeri u Kuparima (pa ga je sutradan napisao za »Novu Evropu«):

Postoji tradicija u PEN-hlubu, da se ne drže dugi govori. Nema opasnosti da ću ja večeras prebinuti tu tradiciju, jer sve što imam da bažem jeste: hvala! Џ те РЕМ-Ишба zahvaljujem našim domaćinima na sjajnom i ljubaznom gostoprimsftvu hoje su nam isbazali. Ja ne mogu da ga poredim s isbustvima naših bongresd u drugim zemljama, jer 0UO je prvi hongres home sam prisustvovao; ali ne mogu zamislili da bi bilo moguće stići — a hamo li prestići — prijem mas ovde. Gostoljubivost s hojom nas je vaš narod dočehao taho je plemenita i prijatna, da bismo se mi osećali beshrajno srećnima čab i onda bad bi ovo bila najdosadnija i najbednija zemlja. Ali vi ste bili u stanju da nam, osim toga, pohažete grad i hraj neobično lep, upravo čaroban. Mislim da govorim u ime celoga Kluba had Rhažem, da ćemo sui ponefi kući nezaboravne uspomene na vašu muzihu, vašu sbulpturu, vašu dramsbu umetnost, i vaš pejsaž. Pogled s Lovrijenca na drevni Dubrovnih, osvefljen nama u počast, bio je od onih ufisaha boji ostaju sveži u duši i pošto je hiljadu drugih изротепа

270