Nova Evropa

Немачки суд о француској култури.

(Поводом књиге Е. Р. Курцијуса — Е-Е. Сигбиз — »Бе franzosische Kultur, eme Einfihrung«,)

I

Начела око којих се народи престају побијати називају међусобним споразумом. Но то су више паузе него увјерено узимање контакта. Када би разумијевање служило споразуму, познати њемачки професор Курцијус (Егп5« Вобет! СигЕ1и5), успркос субјективности своје скрижаљке, учинио би у Њемачкој за приближење двију земаља више можда него какав дипломатски разговор; али, истичем, када упознавање не би исто толико служило раздору колико и страсти. Споразум је, до данас, само рупа у акцији. Он се протеже, углавном, само на неутралне тачке и тек споро одатле прелази у даље области. Не мора нужно свако потцијењивати противника. У другом односу, сјајне особине не могу нас обманути за врло стварне недостатке или шупље језгро. Као што нас, опет, недостатак величине не може разочарати за секундарне, земаљске вриједности. Модеран критичар рачуна с комплексима чињеница, који не пријече да на крају одјекне осјећајна нота. Исти елементи не дају исте синтезе, ако су разврстани по идеји и облику другога реда. Тако је и међународни споразум дневно средство да земље саопће једна другој своје критике и тегобе. Критичар се осјећа, поред слободе и ширине погледа, везан за нацијонални детерминизам; а главни сукоб, који ће он редовно да образлаже, бити ће спор староисторијских и модерних култура и друштава, проблем животности, т. ј. младости, стваралачке снаге народа. Проблем који се обнављао кроз историју, често под неједнаким околностима.

Пред Њемачком дисциплиноване организације и рада као сврхе, откривамо ову Француску, некако нехајну и небрижну, с више смисла за доколицу, али с вјером у Револуцију за коју сматра својег антагонисту хередитарно неспособним. Цивилизација обухвата социјализацију и морализацију човјечанства, са захватом у најшире слојеве; међутим, култура је подручје стваралачкога духа, окруњено науком и умјетношћу, ограничено на своју елиту. Већ је Софокле у »Антигони«, поврх прометејских дарова опћег образовања, видио »Ронз« (»Слуваз«) као врховно добро; а ако античка идеја о култури, на коју се Ниче био горко окомио, живи у Француској, није због тога што ју је она наслиједила већ зато што се сама у њој зачела. Због тога je TO »Altems- oder Spat-kultur«, 36or ora HMa »секундарни

297