Nova Evropa

| Nova Evropa

Knjiđa XXVL Broj 7. ~ 26, jula, 1933

O човече! (Позив на заштиту животиња.)

Сама реч »заштита животиња« код нас, данас још, код многих људи изазива подсмех и поругу, па чак и негодовање и непријатељско расположење. Њихово је мишљење, обично, да се »има важнијега посла«, или да код нас »прво треба заштитити људе«. А многи од њих, који су иначе добри према својим властитим животињама, и не верују да се код нас не поступа добро према животињама, или сматрају да је свирепост према животињама изузетак, па се љуте што се код толиких других важних ствари и крупних проблема још и томе посвећује нарочита пажња и толика брига. Ови су добри људи у заблуди и необавештени, јер не знају шта се све дешава са јадним животињама у њиховој најближој близини и околини: кад би само мало боље отворили очи и уши, имали би шта да виде и чују. А становиште, да је сувишна сентименталност бринути се за животиње док има толико бедних људи на свету, из темеља је погрешно и некултурно, јер се не ради о томе да се заштићују животиње на штету човека, већ о томе да — по речима једног познатог швајцарског педагога и заштитника животиња — ни људима не може битидобро док је животињама зло. Ради се о томе, да између културе људске душе и заштићавања животиња постоји уска и непосредна веза, која је уосталом позната од памтивека, па су је стално истицали сви велики и добри људи и мислиоци, од Буде наовамо. Само код нас има још учених и академски образованих људи који то неће да увиде и разумеју, те који нису у стању да схвате тако јасну и једноставну истину: да огромна већина јада и патња људских долази не услед материјалних већ из душевних и моралних разлога. Ни криза у којој се данас налазимо није толико последица материјалних узрока колико криза душе и морала; а свако зло што га чини човек човеку потиче из истог извора из којега и мучење животиња. Ако се човеку на нижем ступњу културе и морала дозволи“

27

273 |.