Nova Evropa

Данас је опадање порода у Француској чињеница која забрињује демографе. Суди се, да је она посљедица рацијонализације живота: родитељ хоће да смањи ризик за дијете, »Узрок депопулације је јасан: то је присуство духа. Толики број супруга који предвиђају будућност, значи народ који се не брине за будућност. Треба изгубити главу или упропастити свој род« (Раш Уајегу). Досљедно, инострана радна снага допире у све већем броју у Француску: 1926 било је у Француској мало више од милијон-и-по странога живља, по званичној статистици; али, независни критичари (као Сјазсалп) тврде да је то неистина, јер дау Француској живи барем шест милијона странаца! Но Француска је увијек показала велику способност за асимилацију туђе крви, а та се и данас очитује у томе што се цијелој земљи у њеним навадама и саобраћају подаје једно лице. Извјестан број француских послодаваца може да упосли чету страних радника; помало, та ће чета бити пофранцужена дјелом цивилизације.

III

За модерни осјећај је ново ако се говори о франкоњемачком споразуму. Ко би могао замислити Француску и Њемачку као једну политичку јединицуг Па ипак, Њемачка и Француска потјечу из исте државне творевине: оне су производ подјеле Каролиншкога Царства, те истом отада, од године 843, уопће има Француске и Њемачке. Но Француска је другачије започела своју праву историју него Њемачка: она с романизацијом, од побједа Јулија Цезара, а ова с борбом против Рима. Верцингеторикс на једној страни не значи исто што и Арминије на другој: Галија је од Рима примила језик, књижевност, образовање, позорницу, државну мисао, говорништво, и вјеру; Римљани су Гале »спасли« од варвара, од Германије, а хришћанство је постало једна спона више. Од 1500 јављају се келтомани с тезом, да је Галија била учитељем Грчке и Рима. Још и данас филолог Жилијен (Сате ЈшНал) жали што су Гали попустили имитацији римске поезије, мјесто да изразе свој свијет и своје особине, — јер, Гал је имао како јасноће тако и прецизну интелигенцију. Зашто је, нажалост, његова својства ослабила уобразиља, која чини да сани жељу видимо као стварност, а онда смисао за блиставе и празне говоре који убијају дјело...

Први је догађај био романизација Галије, а други упад Франака под Клодвигом. Али, Клодвиг је морао да се прилагоди галороманској култури, — он је примио и римску вјеру. Послије романизације Галије надошла је романизација Франака. Карло Велики је јунак Француза и Нијемаца,

303