Nova Evropa

провео је у Совјетској Русији, проучавајући људе и прилике на лицу места. Објавио је више расправа и чланака у париским дневним листовима и часописима; а онда је издао и једно систематско и синтетичко дело »Руска Револуција, њено порекло и њене последице« (» а Revolution Russe, Ses orafines, ses rćsultats«, IHapuHs 1931).

Књига Анри Ролена о Руској Револуцији, њену пореклу и њеним резултатима, имала је да буде раздељена у три дела, односно у три свеске, од којих се прва зове »Совјети«, а друга »Бољшевичка странка«. Трећа свеска, под насловом »Диктатура Стаљина«, није изашла и, према обавештењу добијену од издавача, вероватно неће никада ни изаћи. Можемо, дакле, говорити и судити о изашлим свескама као о некој целини.

Карактеристика и анализа Револуције вешто је комбинована у овом делу са прегледом последица, док у основи целог излагања лежи дубоко проучена грађа, уз добро уочавање чињеница и велику непристрасност. »Мало има питања тако тешких за обраду као што су она која се односе на Совјетску Русију« — изјављује на почетку своје књиге Ролен. »Својим поступцима и претњама, упућеним осталом свету, бољшевички управљачи изазвали су противу себе мржњу исто толико врућу колико и непремостиву; а међутим, они су сами спремни да виде непријатеља у сваком ко неће да дели њихова схватања, њихов начин представљања факата и предвиђања будућности. У тој борби супротних страсти и интереса који се сукобљују, непристрасност може лако да буде с једне стране жигосана као издаја, с друге стране као клевета. Овом треба додати друге тешкоће које ометају свако тачно обавештавање...« М Ролен набраја и аналише ове тешкоће; али га ми нећемо следити у томе. У другом делу увода покушава да представи, у краткој синтези, шта се управо десило у Русији.

Сама књига, иза увода, раздељена је на више поглавља, са врло карактеристичним и понекад духовитим насловима: »Руска неуравнотеженост«, »Фебруарска Револуција године 1917«, »Спонтана анархија«, »Љењин из доба Женеве«, »Љењин из доба Рата«, »Позивање Варега — Маркс и Клаузевиц«, »Терор (1917—1920)«, »Термидор и Неп«, »Љењин пример Петра Великог«, »Нацијонализација индустрије, њена еволуција«, »Проширење индустрије — петогодишњи план«, »Фасада власти — совјетски систем« (свеска прва); а онда: »Револуцијонарна арматура«, »Поука из историје (1789)«, »Бољшевичка странка и Рат«, »Револуцијонарна вера«, »Утицај Клаузевица — политичка и социјална стратегија бољшевичке странке«, »Опет утицај Клаузевица теорија окретања снага (Брест-Литовск и Неп)«, »Још о ути-

311