Nova Evropa

цају Клаузевица — војна реорганизација Русије«, »Бољшевичка концепција будућег рата«, »Грећи Рим — од православља ка љењинизму«, и напокон: »Комунистичка интернацијонала, — од марксизма ка нацијонализму« (свеска друга). Као што се види, сам план Анри Ролена далек је од сваког шаблона, те изазива велико интересовање. Веома значајно је његово откриће о одлучном утицају што га је имао на Љењина, на његове доктрине и њихово остварење у животу, велики немачки стратег Клаузевиц. Али ћемо ми оставити пострани много шта занимљиво, па ћемо истаћи само неколико важнијих момената.

Говорећи о »руској неуравнотежености« (»Чезеаиш те гидве«), аутор износи неколико драгоцених и убедљивих сведочанстава, фрапантних чињеница, који лепо објашњују и преврат и преокрет и садашње грандијозне руске покушаје. »Ми Французи« — каже — »ми се понекад осећамо у Русији као на некој другој планети...« А још Бакуњин констатовао је следећи значајни факат: »Отсутност код Руса Римског Права, и у исто време отсутност сваког јуридички тачно формулисаног права, које код руског народа замењује једно право донекле магловито, неформулисано, и потпуно грубо«. — »Друга карактеристична црта Русије пре Револуције«, наставља Ролен, »то је кртост (табшће) појма својине, који су Римљани учинили предметом култа« (ова се тврдња може примити само с извесном резервом, нарочито с обзиром на Сибирске Русе, Украјинце, и Козаке). »Иван Грозни, Петар Велики, и њихови наследници припремили су долазак Љењина. Жозеф де Местр (Мале) предвидео је ово пре сто година: „Слобода, говораше он, учиниће на све ове душе дејство које чини јако вино на човека који није нањ навикнут. Ако се какав факултетлија-Пугачов (Pouбаћзсће! ф ипшуегае!) стави једном на чело каквој странци, ако се једаред овај народ буде ускомешао и почео неку револуцију на европски начин, ја немам довољно речи да вам кажем чега се све треба бојати'« Идеју Пугачова као вође руске народне револуције ХУШ столећа, иначе простог козака, али који би могао да се појави и као високо образовано лице, приписао је Мерешковски — у свом роману »Декембристи« — једном од првака Децембарске Буне, Муравјову-Апостолу; ту имамо вероватно једно пророчанство post festum, док код посланика Сардинског Краља на руском двору и знаменитог француског писца (De Maistre) имамо праву пророчанску визију, како оправдано истиче Ролен. Ово се односи на цео народ. А ево две констатације које се односе на интелектуалце и на више кругове. У го вору пред Рајхстагом, 9. маја !884 године, изрекао је Бизмарк ове речи: »Најкарактеристичнији израз нихилизма, и

312

Зав