Nova Evropa

оних слојева у којима се он укоренио, налазимо у парници против Вере Засулићеве, којом су приликом највиши руски достојанственици присутни у публици поздравили пљескањем ослобођење убице с предумишљајем. Овај начин схватања цивилизације, афиширан од личности на високим положајима, јесте први доказ покварености руског јавног мнења« Двадесет година касније, дописник руског заграничног листа »Ослобођење«, чији је уредник био сада угледни научењак и десничарски руски политичар, академик Петар Струве, јавља из Петрограда, поводом убиства Министра Унутрашњих Дела Сипјагина: »Смрт Сипјагина је свуда поздрављена са радошћу која изненађује својом једнодушношћу...« ;

Равнотежа у Русији била је изгубљена нарочито и услед тога, што уређење, менталитет, и програм Владе нису више одговарали духу времена, потребама и расположењу народа. Наводећи карактеристичне у том погледу речи великог pyског државника грофа Витеа, наш аутор згодно упућује на речи знаменитог правника Порталиса, изговорене пред француским Саветом Стараца (9. Месидора год. УМ, — 27. јуна 1797): »Свака влада пада када претензије које она манифестује престају да буду у равнотежи са просветом (идејама — ит1еге5); она пада, када се истине (ша х1 те), које треба да брани сваки грађанин као такав, налазе у противречности с оним што он исповеда као човек. Она пада и онда када између јавног мнења и власти нема више хармоније... .« Страшне су биле и социјално-економске супротности у Русији: »Према статистици Министарства Финансија из године 1907, само 60.000 поседника земље добијали су по више од 1000 рубаља годишњег прихода, од којих су на 47% примали више од 20.000 рубаља, док је 1,2% имао приходе веће од 50.000 рубаља!... Кнегиња Палеј (морганатска жена царског стрица, великог кнеза Павла), у својим успоменама, саопштава, да су само вина у њену подруму коштала на десет милијона (златних) франака!... У исто доба, просечни приход једног Руса рачунао се на 50—60 рубаља годишње!... Сељаци, пригњечени порезима, одасвуд сисани и експлоатисани, живели су у перманентној глади. Године 1906, например, средња по: трошња житарица износила је у Русији (где је хлеб главни артикал исхране) 193 килограма, док је у Француској у исто доба просечно трошено на 365, а у Немачкој 320 килограма. MH сам цар Никола П, вративши се са једног пута по Русији, изјавио је (30. јануара 1914) »своју велику тугу поводом жалосних појава народне беде«. То је, укратко, према Ролену, ситуација Русије у очи Рата која је и створила непосредне услове за Револуцију.

313