Nova Evropa

би против Турака предводили фрањевци фра Никола Ружић из Ружића и фра Шимун Брајиновић, жупник Петровапоља. Фрањевци су из петних жила настојали да истријебе земљу од Турака, па што су Турци грђе насртали то се ови очајније бранили. Мпак, уз сву своју силу, Турци се не могаху проширити мимо Петровопоље док није погинуо хрватски бан Нехорић, по кому се прозвало и данас живуће мјесто »Нехорић«; и данас се ондје виде гробнице некоћ славних јунака из обитељи Нехорића.

Храбри бан Нехорић, како је стао на браник свога утврђенога Нехорића, тако је хтио да својим навалама и Турке омета и узнемирује, а по могућности и потуче и истјера. Годину дана након што је, у крвавој борби против Турака на Клису, погинуо славни јунак Петар Кружић окупивши ускоке Клишане и своје, превише смјело бан Нехорић навали на Турке у Петровупољу. Других пута је Бан побјеђивао Турке и страх им задавао, али овог пута превеликим самопоуздањем у се и у своје јуначке ускоке залети се на њих и буде крваво одбијен; на узмаку се повуче у Петровопоље до иза Кадијине Главице, али Турци, надмоћнији, овдје га опколише. Бан, пресмион, није се ипак хтио предати, већ се оборио на Турке на живот и смрт, али надмоћнијом силом опкољен буде поражен са својим ускоцима и храбро погину са мачем у руци. Од тога се доба до данас мјесто гдје це Бан славно погинуо зове Бановача, вода »Бановача«. (Има споменик, који се и данас налази над Бановачом, водом хладном, а приказује витеза на коњу; народ мисли да је то споменик који би приказивао славног Бана, али није: споменик је римски.) Након овога пораза, ускоци, који бијаху преостали, некоји се настанише по брду Мосећу, и до данас су ондје њихови потомци; остали умакоше к Сењу каменом, гдје су се прославили у дивским борбама против Венеције. За гроб бана Нехорића не зна се. Да није покопан у Грацу, на гробљу које је ту близу» Или на истом крвавом разбојишту, више Бановаче, гдје се и данас тешки камени криж види. У народу је жива предаја да се је ту бој био.

Кад су Турци поновно подигли Дрниш, дозволили су кршћанима да могу остати у Петропувољу, али — разумије се — као раја. Дрниш који су Турци од драгости звали »Мало Сарајево«, био је украшен са четири џамије. Најљепшша од тих била је она уз тврђаву, а до ње је био минарет укусно саграђен, који и данас постоји. Кад су Турци, за вријеме Кандијскога Рата, од фрањеваца и добровољаца истјерани из Дрниша, фрањевци су ову џамију посветили Св. Анти. У кући у којој је становао велики хоџа Халил настанили су се фрањевци до данас. Око ове џамије били су турски двори, сви по једном нацрту грађени.

354