Nova Evropa

Турци су довели били и воду с подножја брда Промине, одакле је и данашња вода која напаја Дрниш. У кући Великог Хоџе био је зденац за авдес. Овај зденац и данас постоји у кући гдје данас стоје фрањевци. Дотада, жупници фрањевци становали су код цркве Св. Ивана у Бадњу. Кроз то раздобље била је саграђена у Дрнишу и црквица Св. Рока, кога је млада кршћанска опћина узела за заштитника, да је брани од куге која је у оним годинама Далмацијом харала.

Изгинућем Турака у Петровупољу многе се турске обитељи маром фрањеваца покрстише и пригрлише римокатоличку вјеру, између којих и село Бојчића Алије, данашњи Бојчићи у Ружићу. Џамија Св. Анте, уз своје фрањевце, вазда је славан споменик јуначке прошлости храбрих Петровопољаца. Кроз читаво крваво раздобље на словенском југу, фрањевци су били као душа уз тијело са својим народом. Водили га у битке и побједе, с њим трпили и умирали, с њим са мачем у руци гонили, како другдје по крвавим разбојиштима тако и у Петровупољу, које је ослобођено од Турака почело новим животом живјети. Да би се укинула крварина и заосталост, која је након стогодишњих борба била посљедица ратовања и хајдуковања, фрањевци отворише школу у Дрнишу, давши се жилаво на мучан посао да зло искорјењују а просвјету шире међу народом, у цркви, у школи, у пољопривреди и у сваком напредном послу; али млетачка влада, која није мање мрзила фрањевце и њихов народ од Турака, у свему је пријечила сваки напредак на словенском југу. Што нису порушили и огњем сажгали Турци, то су уништили и похарали Млечани, којима се свим силама опирали фрањевци за слободу и напредак свога народа. Ипак, упркос сили, коли турској толи млетачкој, успомена на своје краљеве у народу није се затрла, и данас у Свилаји Планини постоји шума која се зове »краљева ограда«, земље које се зову »краљеве подворнице« и »Краљевића улица«. Народ. свјестан себе, кроз вијекове је сачувао живу успомену на краљеве рода свога у лијепоме Петровупољу.

Петровопоље се поноси још што је човјечанству дало свога народног умјетника, генијалног Ивана Мештровића, кому — о педесетом његову рођендану — његови Петровопољци најсрдачније жеље посвећују.

Фра Лујо Плепел,

жупник у Градцу, код Дрниша,

355