Nova Evropa

их неколико великих у мрамору и дрвету, а има нешто и у бронзи. Сам овај материјал мене нешто стоји“) У понуди бих подвукао једну ствар: све скулптуре су оригинали од којих нико други, па ни ја сам, нема копија. Роден је слободно правио реплике од скулптура које је уступао; ја бих се изричито одрекао тога права, и све би прешло у пуно власништво државе. Све право које бих за се резервисао састојало би се у томе, да надгледам и дам последњу руку при евентуалном израђивању гипсаних модела у мрамор, односно бронзу, као и то да се све то држи негде на згодну месту, да свет може гледати. Уз то бих додао једну молбу: да ми се овај или онај рад позајми, уз гаранцију, при каквој будућој изложби. Од једне једине скулптуре отуђен је већ мраморни оригинал: Бан Страхињић поклоњен је Ал-

берт и Викторија Музеју у Лондону, те је остао оригинал у гипсу.«

Саслушавши тај предлог, ја сам казао да је уместан, и повладио му да га учини. — »Е чекај, нисам свршио«, настави он. »ја нудим држави Видовдански Храм за милијон франака; али ја у ствари не тражим тај милијон, него и њега остављам држави. Ја само тражим камате на ту главницу, за себе док сам жив, односно за моју жену ако ме надживи. На главницу која се не диже, можемо рачунати да није много 5000 франака месечно. Мој највећи идеал био је, кад сам радио храм, дочекати ослобођену и уједињену Југославију у којој би се он можда некад и подигао. Моја би срећа била потпуна кад бих јој га могао сасвим поклонити; но, како рекох, сада ми материјалне прилике нису најбоље, а дуга је довољно... .«

Ја сам био одушевљен, и казао му колико ми то изгледа лепо и племенито од њега. И додао сам да сам уверен да ће то Влада оберучке примити. Најзад, ако можда и не би примила, он се никад неће застидети своје понуде, него ће му напротив она бити једно оправдање пред собом и пред другима.

Мештар је размишљао још недељу дана. 25. фебруара заједно смо састављали концепт понуде, а сутрадан је писмо било преписано начисто и ваљда га је одмах упутио.

") Сећам се добро, да сам и ја с Мештровићем у више наврата (биће, у Лондону) говорио о овој понуди држави, па сам му ја предложио — а он је усвојио — да тражи само онолико колико њега стаје материјал, те клесање, ливење, транспортовање, и лежарина по локалима, кроз све године, за све те велике и мање фигуре. Израчунали смо тада (мора да имам још те забелешке), да би то изнело преко милијон француских франака.

М. Ћурчин. 359