Nova Evropa

porodice Račić u Cavtatu, Ali, sad je evo došao Meštrović u Prag. I stanovništvo Praga zahvalno ga je dočekalo: uveče 16. jula, broj posetilaca bio je 43.591,

Ova velika cifra označuje, pre sveđa, linansijski uspeh, t. J. čist prihod, Uprava Izložbe je već unapred bila odlučila, da ono što bi palo preko troškova upotrebi za otkup jednog od izloženin dela za kakvu javnu zbirku u Pragu, Dok ovo pišemo, ne zna se još sasvim tačno koliko će preostati, pa prema lome nije JOŠ mogla pasti ni odluka, koja bi statua došla u obzir da se kupi. Ali se može reći, u svakom slučaju, da je stanovništvo Prada već svojim ulazninama samo sebi nabavilo jedno delo Ivana Meštrovića, prema lozinci koja je kod Čeh4 dugo bila u upotrebi: »N4rod sobč«. U današnjim prilikama, finansijska sredstva iz državnih vrela misu baš likvidna za kulturne svrhe, pa je lep mapor već i to, da je Ministarstvo Spoljnih Poslova otkupilo skicu za »Grgđura«, a Ministarstvo Prosvete izvestan broj crteža. Više crteža su kupili i privatnici, tako ida će od ukupno 26 izloženih 12 ostati u Češkoslovačkoj. Osim toga su prešli u privatan роsed brončana »Studija za Sv, Pavla« i »Ufanje«, kao i mali reljef a drva »Madona«. Velika statua u bronzi »Žema bez ruku« već je pripadala jednoj dospodji u Pragu. Povedena je i jedna alkcija za sabiranje sredstava, iz kojih će se verovatno moći mabaviti jedna manja bronza. Napokon, u toku su i pregdovori za još jednu skulpturu, koji će svakako dovesti do pozitivna rezultata, tako da će ukupno osam Meštrovićevih skulptura ostati u Češkkoslovačkoj.

Ali, nije sva sreća u brojevima, koje treba kritički prosudiivati, Tako se ima i о4 обготпоб ђгоја posetilaca dobar deo odbiti na račun spoljnih, konvencijonalnih, motiva: koliko je njih išlo da poseti ovu Izložbu samo zato što je to bio »društveni došadjaj prvoga reda«, — senzacija! Već i zbog samoga mesta, jer je dvorac »Belvedere« i mnogi Pražanin video sada — bar iznutra — prvi put. Osim toga, dolazili su čitavi razredi školske dece, od kojih su zacelo tek vrlo malo njih imali neke stvarne koristi od Izložbe. Uticaj jedne izložbe, zbir doživljaja od vrednosti koje ona izaziva, ili bolje sama vrednost tih doživljaja, ko bi je mogao oceniti!... A i šta mogu značiti dva-tri sata, pa i više, provedenih u posmatiranju 71 skulpture, koje predstavljaju umetnički razvoj kroz gotovo 25 godina? Može li zaostati u sećanju više nego prolazan utisak, ili kompleks površnih slika i prilika? Sve i ako je, u ovom slučaju, data mogućnost lakšega pregleda i dubljeća sledanja time što su prostorije u kojima su stvari izložene bile mnogo podesnije i šire neso kod drugih izložaba. I slike su, dabogme, mnogo pomogle: monodralija Taborskoga je, u toku Izložbe, rasprodata, Moglo se dobiti i pojedine fotografije; a više svega su se posetioci izdašno koristili prećutnom dozvolom da se u izložbi smeju praviti

370