Nova Evropa

i posmatranja. izloženo 71 delo može se, dabogme, i pojedinačno ocenjivati; ali tek kad se ima u vidu celokupni rad umetnikov, dobija se pravi sud o njima, A. koliko bi novinarskih izveštača imalo vremena da se udube u stvar i da napišu o njemu pravu studiju; i onda, da joj nadje i mesta u novinama? Osim toga, za novine treba sve da ide brzo, po mogućstvu još prvoga dana! A kad prvi dani prodju, stvar je gotova, i niko se više na nju ne osvrće i ne vraća, — to nije u duhu dnevne štampe, koja traži i treba svaki dan nešto novo. Onda ostaje mesta samo Još za kratke beleške, koje uredništvu šalje već napisane kakav presbiro, a koje govore o — recimo — broju posetilaca, o poseti Predsednika Republike ili kakova drugog odličnog gosta, i tome slično, Pri tome su od velike važnosti, za današnje novine, fotografski snimci, U tome je pogledu Meštrovićeva Izložba bila neobično zahvalna tema: snimalo se naveliko, i mmogi snimci su vrlo dobro ispali, osobito fotografije skulptura izloženih u bašti, koje čak i ma novinskom papiru nisu izgubile svaku draž, Ро jednoj statistici, donela je samo dnevna štampa preko osamdeset snimaka s Izložbe, Više-manje samostalnih i većih člamaka o Izložbi i o Meštroviću nabrojano je oko pedeset, koje bi — naravno — tek trebalo dobro pročitati i kategorisati po vrednosti, Alko se tome doda još na 150 manjih beležaka, izveštaja i odlomaka, onda se može prosuditi propafgandistička vrednost dnevne štampe, koja u ovom slučaju svakako nije bila neznatna, Tu treba dodati još čitav niz časopis4, ponajviše nedeljnih, koji su objavili ravno 25 članaka, 40 beležaka, i oko 100 slika (таед ји kojima su neke vrlo dobro ispale), Prema tome, može se reći da je štampa čak i premašila očekivanja,

Najviše uticaja imala je, svakako, lična propaganda: pričanje i preporučivanje od usta do usta, Ova Izložba bila je za češku javnost pravo otkrovenje, Jer, šta se znalo pre Фоба ш Češkoslovačkoj o Meštroviću, i ko je video što od njegovih гаdova? Na prvu izložbu u Pragu, pre 29 godin4, Jedva da se iko i seća, U praškim muzejima nema nijednoga njegova dela, Što i imaju privatnici, nije bilo pristupačno osim »Mo Jsija« (u Vladislavovoj dvorani Tvrdjave), Da, postoji prevod poznatog spisa o Meštroviću od Branka Lazarevića, To je sve, Jedan od pijoшга та unapredjenje češkoslovačkih i Jugoslovenskih kulturnih veza i odnos4 tvrdio je s pravom, u jednom svom javnom ргеdavanju, da je Meštrović mnogo bolje poznat u Severnoj Americi пебо u Češkoslovačkoj, Kao što uopšte misao о slovenskoj uzaJamnosti još dugo meće biti pokretna snaga koja se oseća u duhovnom životu naroda, i kodi mas i kod ostalih, Jedino češkoslovački putnici koji posećuju Jadran, a koji su srećom sve brojniji, videli su izbliza Meštrovićeve zagrebačke spomenike, te u Splitu Botića, Marka Marulića, i Grgura Ninskog, i u Dubrovniku Kralja Oslobodioca na vratima od Pila, i — redje — Mauzolej

369