Nova Evropa

акције, или чак и евентуалног пада режима; али овај аутор не верује ни у једно ни у друго, можда с правом. Међутим, он износи два политичка мишљења из дипломатских кругова. Једна фина дама рекла му је: »Сав руски народ стоји иза својих вођа, и данас су 90 по сто присталице комунизма«. Неколико тренутака касније, један амбасадор изјављује: »90 по сто становништва су против Совјета«. Покушајте сада да створите себи објективан и тачан суд!...

Поред терора, преко којег наш аутор дискретно прелази, а који се наставља, поред несумњиво корисних и сваке пажње вредних мера за благостање широких маса (нарочито деце), те поред веома занимљивих покушаја са реформама пољопривреде, на бази колективизације и машинизације продуктивних процеса (скице Шрајберове о посети узорним имањима веома су занимљиве), нарочито значајан ослонац данашњег режима у Русији јесте пропаганда. Њу наш аутор тачно означава као »орзгедапте«, јер она прати совјетског грађанина од зоре до мрака и од мрака до зоре, од колевке до гроба, у свако доба и на сваком месту. Ко слуша на радију Москву, Љењинград, Харков, и друге совјетске станице, тај се — и ненапуштајући своју собу — негде у Загребу, Београду, или у некој нашој паланци, може да упозна с овом беспрекидном, неуморном, насртљивом пропагандом. То је вероватно једна од најтежих страна данашњег руског живота и бољшевичке владавине, којој очигледно подражавају и други режими сличне идеологије. Занимљив је код Шрајбера приказ једне оваке пропагандистичке представе у позоришту; редитељи, глумци, декоратери, у Русији имају знатних способности и добро познају свој занат...

Путујући по Црноме Мору, после необично интересантне посете у Баку и Батум, где се осведочио о великом напретку и моћи индустрије нафте и њеном експорту, наш се аутор диви лепоти и чистоти брода, а још више строгој подели публике на разреде: »Шта би мислили Љењин и Карл Маркс о постојању луксузних кабина на новим совјетским лађама! За мене су ове црноморске лађе остале као символ немогућности социјалне једнакости... .«

Приликом прелаза границе, на повратку кући, наш аутор је био присутан једној потресној сцени опроштаја Рускињеамеричке грађанке, која се враћала кући мужу у Америку, са својом сестром која је, као совјетска грађанка, имала да остане у СССР. Страшно јецање, а онда падање у несвест оне која остаје... Њу на рукама односе црвени војници... Под овом тешком импресијом напустио је Г. Шрајбер земљу Совјета, и рефлексија која му је пала на ум приликом упоређења ова два света била је: »Како је сладак зрак слободе!«... Ово је драгоцени закључак при читању Шрајберове књиге,

490