Nova Evropa

im se svidi, zašto mama već ne umre da i ono bude slobodno, itd,, Neverov je napisao više ovakih dječjih priča {odlična je »Taškent, grad obilja«), i on zna da piše ı Sovori dječjim jezikom koji impresijonira; kako je to daleko od namještenih abnormalnih dječjih priča u mašoj Kmjiževnosti, koje pišu ljudi što poznaju djecu koliko i kineska sela, a koje se nameću školskoj djeci Jako reklamirame, iako u mjima nema baš ništa za djecu, — Nikolaj Nikitaim u »Pelen travi« prikazuje život u Jekaterinburgu, kao i A, Mališkin, u vrijeme kad se stvarala Rusija: nagli, besmisleni, dradjanski život, zaplašen ponešto pred dolaskom novoga, ali spreman da se nauživa sveća, dok još može, do mile volje, — O »Dnevniku Kostje Rjabceva« Sovorilo se u našim revijama dosta, pa bi zato mmnmošo zdodnije bilo da je od N. Ognjeva prevedeno i uvršteno u ovu knjigu što drugo, a ne ulomak iz »Dnevnika«; inače je ovaj ulomak srećno odabran, zaokružen, i razumljiv, a daje uvid u školstvo, za nas novo, iako kolektivno s više pažnje i obzira prema individualnim sposobnostima nego maše, — »Majko, umril« Petra Panča je seoska pripovijest s početka kolektivizacije, — Takva je i »ZŽajednica Golaća« F, Panferova {autora seljačkogš romana »Bruski«). — Od Borisa Pilinjaka preveden je ovdje nereprezentaftivan i manje značajan rad »Zemlja ma rukama«, koji nam ne može (blijed, iako s vrlo plemenitim tendencama) dati sliku ovog snažnog pisca. — Tako je i s Pantelejmonom Romanovim од Којеба је ovdje uvrštena зеозка pripovijest »Plava haljinas. — »Dva druga« Lidije Sejfuline zahvataju opet u pitanje djece, specijalno »besprizornih« o kojima se toliko govori i piše, —Marijeta Šaginjam u »Tri razboja« piše konstruktivistički {radi se o novim strojevima protiv kojih se radnice bume), ali gdje je ta priča iza »Cementa« i radova ove vrste F. Gladkova! — »Otac« M ihajla Šolohova (autora »Tihos Dona«) štampan je već u »Savremenoj ruskoj prozi«, pa je od njega trebalo nešto drugo donijeti. — »U snjegovima« A. Tolstoja blistaju brzina, entuzijazam, i revolucija, u svom početku. — »Pećina« E v še n ija Zamja tima ima nešto od Čehova u sebi, ali je inače ličma i uvjerljiva. — »Jače od smrti« poznatog sovjetskog humorista i satiričara M. Zoščemika nije reprezentativna novela.

Na koncu knjge dodane su biografske i bibliografske crtice o piscima čija su djela donesena u knjizi, kao i o nekima čija nisu a koji pripadaju imenom i radom u novu rusku prozu (Babeli, Tadjejev, Gladkov, Lavrenjev, Leonov, Libedjinski, Ljaško, Serafimović, i Tarasov Rodionov), što je dobro došlo kao informacija i radi preglednosti; ali ti podaci, naročito što se tiče prevod4, nisu ni tačni ni potpuni,

»Novu Rusku Prozu« prevela je s rusko Mira Čehova. Medju mnogim prevodima ruskih knjig4 koji su kod nas objav-

494

O ERI