Nova Evropa

predsednika Rozevelta, izglasani za poslednjeg zasedanja Kondresa, U Skandinaviji Je до оуоба nadzora došlo u toku trideset i više godina, saradnjom oštro nastupajućih grup4 potrošača, aktivnim ı razboritim uzimanjem učešća države u važnim industrijskim granama (Као što je, naprimer, iskorišćavanje mehaničke energije), te s pomoću postojanoš i slobodnogs pokreta radništva i dugog procesa зостајлоб уазрбауапја, 2лаčajno je pritom, da je ovaj proces odgoja imao uticaja i na gledište samih Rkapitalista, i to u tolikoj meri da su ovi, navodno, u nekim slučajevima poduprli pokret za ojačanje domaće privrede na osnovu kooperacije,

Podela izmedju kapitalista i kooperativaca bila je. oštra naročito u Švedskoj; tu je jednoj drupi kapitalista — upravo, jednoj jedinoj familiji — pala šak4 gotovo celokupna proizvodnja za eksport i parobrodarsku plovidbu, Ova je grupa terala svoj posao na medjunarodnom tržištu istim metodama kao i ostali medjunarodni trgovci, tojest u borbi s komkurentima. Poslednjih godinA4, ovi su kapitalisti srazmerno slabo opterećivali dažbinama domaćeg potrošača, — izvor njihova profita bio je gotovo isključivo na stranim tržištima, Tako je bilo s Ivarom Krigerom, čije su transakcije u mnogom pogledu bile tipične za internacijonalne finansijere, a nisu imale mnogo veze sa domaćim movčarstvom, Slom Krigerov je, stvarno, naneo više štete i nevolje Americi nego Švedskoj; a ukoliko su kapitalisti imali uspeha i na domaćim pijacama, nije išlo bez žestoke borbe, Zadruge i država takmičile su se s privatnim preduzećima бдебоад su stigle, jedno za drugim, na ravnoj nozi i netražeći protekoije; pa su pobedjivale zahvaljujući svojoj naprednosti i sposobnosti, a naročito — kako se već podrazumeva — radi toga što nisu stalno bile u obavezi da daju vlasniku znatne iznose svoje dobiti,

II

Kao primer, kako je postignuta ova planska domaća privreda, služi na prvom mestu Švedska, jer je ona bolje industrijalizovana nego i Norveška i Danska, Uostalom, Švedjanin je i najnapredniji u pogledu standarda života, pa on troši svoj novac bez predomišljanja na stvari za koje se u ostaloj Evropi smatra da su luksuz za bogataše, — a to su, poglavito, mala kuća (kotedž) za letovanje, i motorni čamac, Ovo dvoje ı svaki radnik u Švedskoj smatra gotovo neophodnom životnom potrebom. Država je uložila u poslovna preduzeća godine 1929 (za tu godinu poslednju imamo potpune podatke) oko 613,452.000 dolara, i imala je otuda prihoda, te godine, čistih 6,08%. Pritome treba imati u vidu, da je to zemlja sa 6,000.000 stanovnik4,

499