Nova Evropa

tako i trgovina namalo poverena jednome nizu kompanija, organizovanih na isti način. Tako je uklonjen motiv profita iz prodaje i trđovine pićem u Švedskoj, što je poglavito učinilo uspešnim ovaj sistem {takozvani »Bratov Sistem«, po Dru. Ivanu Bratu — Bratt — koji da je zaveo pre šezdeset Sodin4). Celokupni iznos što su Sa švedski potrošači dali za vino i rakiju u godini 1931 bio. je otprilike 48,240.000 dolar4, od česa je država dobila 28,408.000 ili 58.7%, dok je samo paće, sa celokupnom administracijom i lokalnim porezom, iznosilo 34.6% od ukupnog prihoda, A cene piću u Švedskoj srazmerno nisu veće nego u Engleskoj i Francuskoj, pogotovo kad se uzme u obzir da se sva vina ı sve rakije (osim domaćeg brannvin-a} uvoze iz inostramstva,

Kad se je radio prvi put pojavio kao mogućnost za trgovanje, državna vlast u Švedskoj zadržala je odmah za sebe mormn:opol na tu dramu trgovine i industrije. Pri kraju izvesnog vremena stvorena je i tu slična privatna kompanija kojoj je država poverila pravo na sve što je u vezi sa radiom; a za sebe je zadržala (kao u Engleskoj) ne preveliku taksu na svaki film, i — osim «оба — takozvani »excess«-profit — ono što ide preko troškova administracije i preko odredjene dividende direktorima-deoničarima, Ovaj način upravljanja državnim monopolima toliko je uspeo da su da predlašali i za proizvodnju municije, i za uvoz i prodaju kave naveliko; ali do toga nije došlo, ili bar ne u istom vidu i obimu, budući da su u Švedskoj, i uopšte u skandinavskim zemljama, u tom pogledu druge prilike nego u iostaloj Evropi,

III

Zadruge potrošača izazvale su u Švedskoj znatne izmene u domaćem gazdinstvu, kao uostalom i inače u Evropi. Treba se samo setiti, da su naširoko razvijene potrošačke zadruge u Rusiji bile jedan od malobrojnih elemenata staroša režima koji su boljševici mogli upotrebiti pri izgradjivanju socijalističke države, U Engleskoj i Škotskoj, više od pedeset od sto potroбаба pripadaju zadrušama; a i Musolini, kad je došao na vlast, koristio se razvijenim zadrugarstvom u svoje svrhe. Hitler u Nemačkoj sleduje danas ovom primeru. U Švedskoj, iako su jedva nešto preko trećine potrošača orgamizovani u zadruge, zadrugarstvo ima možda još veći uticaj nego i u Engleskoj. A razlo8om je — praktični smer švedskog zadrugđarstva: njegov glavni cilj bio je, da snizi cene u korist potrošačaA, bez obzira na socijalne i političke momente, koji u Engleskoj igraju tako veliku ulogu. Da je svrha zadrugama, na kraju krajeva, socijalizacija trBovine i proizvodnje, — tu su činjenicu upravljači zadrugarskogš pokreta u Švedskoj tek uzgredno imali u vidu.

502