Nova Evropa

раштани, иако је Пераст удаљен свега три километра од Рисна, али су Ришњани све доскора били чувени трговци. Чак од Бијелог Поља и Плеваља, па североисточног дела Црне Горе и већег дела Херцеговине, дуги каравани коња силазили су старим друмовима у Рисан, где су продавали своје производе и куповали прекоморску робу. Док су Пераст и Котор на својим галијама довлачили богатство пловећи водама целог Средоземног и Црног Мора и далеког Леванта, дотле су Ришњани сувоземном трговином стицали благо, тако да сјајем и богатством нису узмицали пред Которанима и Пераштанима. Мако трговци и пословни људи, Ришњани су увек чували народне обичаје и ношњу ; златне токе, зелене доламе, са златним копчама и златом извезене чакшире од венедичке чоје, оружје у срми и злату, што се све још и данас чува у скровиштима многих рисанских породица и сада облачи само на дан рисанских заштитника Св. Петра и Павла, били су понос старих Ришњана.

Саставни део општине рисанске су Кривошије, непосредно залеђе Рисна, састојећи се од неколико села, међу брдима изнад Рисна, који лежи на самој обали мора. Данас су Кривошије с Рисном везане лепим и солидно изграђеним аутомобилским путевима, с једне стране до Црквица, које су чувене као летње опоравилиште у густој буковој шуми, на подножју високог Орјена, Бијеле Горе, и херцеговачких планина, богатих буквом и четинарима, а с друге до Грахова и Никшића, па даље кроз Црну Гору. Некада, у доба Првог Бокељског Устанка (1869), постојао је само један стари, рђав турски друм, од Рисна према Грахову, а кроз остале крајеве Кривошија водиле су тек козје стазе и путеви за мале горске коње. Испод камена и шуме ослобођено земљиште није могло преко године да исхрани становништво, па је стога готово најглавније занимање сељака било сточарство, којим су се бавили највише деца и жене, а људи су четовали по тада турској Херцеговини, ударали на куле, торове и катуне ага и бегова, и доносили плен, главе, и оружје. Намета и дажбина никакових нису имали, изузев поповског бира, јер им је поп требао за крштење, венчање, крсну славу, и за остале верске обреде, а и као писмен човек да прочита и напише писмо, било да траже оружја и фишека за борбу с Турцима, било да шаљу поруке и одговоре властима у Котору. Сеоски кнез, с изабраним виђенијим људима, решавао је и пресуђивао мање спорове, а за значајније ствари образовао би се »суд добрих људи«, у којем је обично учествовао и свеште“ ник, чија је дужност била да напише »сетенцију« у смислу пресуде. Најближа организована власт била је у Рисну »Капетан«, у Котору за време Млечана »Провидур«, чија се власт над Кривошијама простирала само на папиру; а за време Ау-

106