Nova Evropa

стрије, «Циркуо«, окружни капетан. Још од давнине, пре доласка Срба и Хрвата на Балкан, Котор је као погранична варош Византијског Царства имао своју локалну самоуправу, коју је очувао и под српским владарима. Кад је запретила опасност турске најезде, Котор се сам (1420) ставио под протекторат Венеције, која је читаво време своје владавине чувала и одржавала автономију Котора и целе Боке. Кампоформијским Миром Бока је додељена Аустрији, док је (1806) нису заузели Французи, да се опет затим (1814) врати Аустрији. Преузимањем власти над Боком, Аустрија је свечано обећала да ће поштовати старе бокељске повластице. Непоштовање ових повластица од стране Аустрије проузроковало је побуну године 1848. Исто је тако прошао и покушај да се уведе порез 1854. После увођења парламентарног режима у Аустрији, у Далмацији су се образовале две странке, »аутономашка« и »народна«. Аутономашку странку је Беч помагао свим средствима, па је и цео чиновнички апарат у Далмацији стављен у службу ове странке, одржавајући по градовима још од доба Венеције наметнути талијански језик, док је сеоско становништво чамало у тами и незнању, следујући венецијанско начело: »Зе volete i Dalmati fedeli teneteli ignoranti«. Главним експонентом ове политике служио је далматински намесник генерал Вагнер. Али је поред свега тога, захваљујући упорној борби дра Миха Клајића и дон Миха Павлиновића, нацијонална свест југословенска хватала све дубљи корен у Далмацији.

Године 1868 изнесен је пред Парламенат у Бечу предлог општег војног законика, па пошто је овај изгласан у обе заступничке куће, ступио је на снагу за целу аустријску половину Двојне Монархије. Наредбом Министарства Унутрашњих Дела (од 18. маја 1869), наређено је Далматинском Намеснику, да изда општинама наредбе да саставе спискове младића рођених 1847, 1848 и 1849 године, који су у смислу новога Закона потпадали под редовну војну обавезу. Ова наредба раздражила је и иначе незадовољни народ, и изазвала опште протесте по целој Далмацији, а нарочито у Боки Которској. Которски окружни капетан, витез Франц, чим је од Вагнера примио наредбу, напише формуларе и по војницима их достави свима парохијама, с наређењем да му до 22. септембра, у року који за неке општине није износио ни осам дана, доставе пописе младића. Тек што су попови почели да врше попис, народ се у већини бокељских општина побуни, а у некима нападне попове и уништи спискове. Када је у Кривошије стигла наредба за попис младића, стари кнез Милан, доцније војвода у устанку, окупи све главаре и прваке народне из обоје Кривошија и Леденица, и пошто стари Калуђер прочита царску наредбу завлада мртва тишина: свак се

107