Nova Evropa
цима одузме Аустро-Угарска, Балкан, и Турска, онда се западни народи не требају бојати Немаца; ови би били присиљени да се задовоље својим властитим силама, а не да искоришћују мале народе. Ово изолирање Немаца, међутим, могуће је само ако се подели Аустро-Угарска у своје етнографске делове. Док је дакле план немачке »Централне Европе« био покушај, да се Европа организује на бази доминације и господства једног — немачког — народа над другим народима; организација Средње Европе према чешком програму била је у духу демократије, идеје о самоодређењу народа, хуманости. И зато је овај програм, културно шири и морално виши, прихваћен од културних народа Запада, те је Масарикова теза победила и — остварена Ратом — поставила Средњу Европу на нове темеље.
Драгутин Полужански,
Cesi i Jugosloveni,
Gornji naslov dao je jednom svom članku — u podlisku jednog splitskog dnevnika {vidi »Novo Doba« od 31, jula 1931) — G. Božo Lovrić, imjiževnik i publicist koji živi u Pragu i koji u mašoj štampi često piše o kulturnim i socijalnim prilikama kod Čehoslovak4. | u ovom svom članku iznosi on svoja opažanja o Česima Као narodu, poredjujući ih sa Jugoslovenima, te predlažući na kraju — ono što svi mi iskreno želimo —., da se uzajamno upoznajemo i dopumjujemo. Samo, iako smo s ovakim zaključkom članka potpuno saglasni i zadovoljni, me možemo se nikako složiti s početkm članka G. Lovrića, i — poznavajući izbliza život braće Čeha — možemo sa sigurnošću tvrditi, da opažamja tu izmesena пе odgdovaraju stvamosli, A s obzirom da to dovori i piše takoreći »ekspert« za češku kulturu u našem novinstvu, držimo da taka Киуа. 1 робтебпа ођауеštenja ne treba да озфапи пеортоугбтиа, Očigledno, G. Lovriću nije u celini poznat život Čeha, kad može da napiše ovako pesimističke retke o njihovoj prirodi, o njihovim običajima, i o nji-
hovoj školi:
,.. Овјесај za dužnost je kod Čeh4 jači nego li osjećaj za zdravlje... Možda, da je za njah rad i zaborav. Tužno je sjeverno nebo, pa se ljudi trude da radom i poslom ućutkaju očajničke misli. Čim drugim da skrate vrijeme u zemlji gdje magla i oblaci skoro svaki dan zastiru nebo? I ne znaju, da po danu sjaje sumce, a noću da trepte zvijezde, i tako malo pomalo gube smisao za prirodu, djecu, radost, ženu, i razbibrigu., Za njih je cijeli svijet njihov
200