Nova Evropa

шалаца; ми смо посетили Чешку, где смо били примљени с необичним гостољубљем. Нама се придружила била и једна група чешких студената, па смо посетили и Праг и друге крајеве у Чешкој; а када смо се из Прага упутили за Беч, у кола трећег разреда којима смо се возили ушао је професор Масарик, и пратио нас је до самога Табора, пријатељски разговарајући с омладином.

Следећи пут био сам у Чешкој пред сам Светски Рат, у Јулу 1914. Већ је била објављена мобилизација, па сам за рачун уредништва једног петроградског дневника требао да обиђем више словенских земаља, између њих и Праг. У Познању сам доживео објаву рата од стране Аустрије Србији, а отуда сам отишао у Берлин, где сам био сведоком протусловенских манифестација, али у исти мах и дубоке аверзије самих Немаца противу рата. Из Берлина сам отпутовао у Праг, а већ путем сам видео на свакој станици гомиле мобилисаних. У Праг сам стигао касно увече и отсео у хотелу прекопута станице. Изјутра био сам запањен свим што сам видео: Праг је био као празан, по улицама су се кретале узбуђене групе мушкараца, заустављајући се по угловима пред огласима о мобилизацији, док у радњама није било никога, а кад сам хтео купити неке ситне ствари за кућу, све су уступали готово бадава. Такве слике концентрисаног ужаса пред ратом никад више нисам видео, иако сам много тога доживео у годинама Руске Револуције. Било је јасно, да настаје нешто ново и страшно. Свративши у једну велику чешку књижару, те казавши ко сам, видео сам да им је моје име познато; онда сам запитао, зар Чеси могу да ратују са Русима Књижар ми је одговорио: »Не, то није могуће«... Ово су говорили и други с којима сам се смео разговарати. Онда сам свратио до руског конзула Жуковског, који је почео да ме кори што сам толико неопрезан, па ми је препоручио да сместа одем. Послушао сам његов савет и сео сам у брзовлак; исто вече сам био опет у Берлину, а идућег дана — задњим возом — прешао сам на руско земљиште. То што сам видео чешко расположење непосредно на почетку Рата било је за мене драгоцено опажање: Чеси су у тај тренутак осећали потпуно одређену и интимну одвратност наспрам ратовања са Словенима, и ја сам имао за Чехе осећање које се може карактерисати само речју братство. Мначе не патим од празних и шаблонских фраза и винских расположења; али сам јула 1914, у гомили мрачних и озлојеђених Чеха, јасно осетио да су ми они близу и своји. Овакви моменти не заборављају се лако.

Последњи пут био сам у Чешкој октобра године 1929, на Конгресу Словенских Филолога. Да ли треба још говорити о оном величанственом граду у који се претворио

207