Nova Evropa

Праг» Када сам године 1903 шетао по празним просторима такозваних Краљевих Винограда, нисам могао ни слутити да ће се ту ускоро подићи оне огромне зграде; а Праг је далеко изашао и преко тих »Винограда«. Свршена је дугогодишња борба Чеха за опстанак, за своју државу и своју културу, и за своју школу. Борба је била дуга и упорна, али ће зато утолико дуже трајати ново доба самосталности и државног и народног благостања. Чеси су га, можда од свих нас Словена, понајпре заслужили.

Др. Александар Погодин.

Strujanja u savremenoj češkoj filozofiji,

Filozofski pogled na svet, filozofsko mišljenje, nije ništa pustinjački povučeno i odeljeno od ostale kulture i od narodnog života, Bilo bi pogrešno misliti, da je filozofija neka nauka koja se uči samo u školama, naročito na univerzitetu, Filozolija, to su u stvari prozori i zrak kroz koji gledaju čovek, narod, doba, cele kulturne epohe, na svet i kosmos; to je vazdušna struja u atmosferi ovoga ili onoga vremena, to je onaj inutrašnji život kulture koji bismo mogli nazvati »dušom vremena«, — naprimer, »diaša antike«, »duša egipatske kulture«, »duša Srednjega Veka«, »duša Renesanse«, »duša gotike«, itd.. Filozofija je podšled na svet koji imaju izvesne individualne celine čovečanstva u izvesnom vremenu, — to je onaj elementarni smer života i kulture u izvesnom (dobu. Filozofija u užem smislu, filozofija kao naučna disciplina, kao profesija, kao zanimanje pojedinih ljudi i skuрапа, jeste naglašavanje, izoštravanje toga misaonogd strujanja kulture, Tako i češkoslovačka filozofija gleda na svet kroz prozore ovoga ili onoga vremena, zajedno s ostalom Evropom, ma početku 20. veka, pre Svetskoga Rata, za vreme Rata, i posle njega, Dakako da i Čehoslovaci, koji u evropskoj skupini čine svoju imdividualnu narodnu celinu, imaju svoje shvatanje, svoj pogled na svet, svoju posebnu boju, svoj ukus i miris kulturni, ili, ako hoćete, češkoslovačku kulturnu kuhinju.

Hteo bih ovde da obeležim, kakva su misaona strujanja u savremenoj češkoslovačkoj filozofiji, i kakve u tim strujanjima izgledaju značajne filozofske ličnosti. |

Poznato je, da je veliki razvoj prirodnih nauka u drušoj polovini prošloša veka imao velik uticaj i na razvoj filozofije, odnosno da je druša polovina prošloša veka obeležena prirodoslovnim pogledom na svet, Čista lilozolija, hegelovska spekulacija (ne mislim pod tim nagi hegelijanizam već uopšte pojmovnu spekulaciju) bila je u opadanju, a filozofija je održavana na dva

208

сна Бе