Nova Evropa

зије (Тшебиски), други убедљивошћу документа (А. Јирасек). Алојс Јирасек (1851—1930), чешки Сјенкијевић, по струци историчар, створио је велики историјски роман који носи реалистичке особине; он даје верну историјску средину, живот, обичаје, ношњу, политичке и верске прилике, приказује масе у покрету, али настоји да црта и психолошки портрете историјских личности. У Јираска је све истинито, а фантазија у његову делу има улогу само да оживи и нагласи осећајне поенте; појединци су у његовим романима, уколико иступају, само израз колектива и времена. Зато је Јирасек у својим романима и обухватио само доба великих обрта народне судбине, доба хуситизма (које је приказао у великој трилогији »Међу струјама« — »Против свих« — »Братство«), и доба верскога прогоњења Чеха после Беле Горе, доба таме (у свом најпознатијем роману »Тама«).

Видели смо, да генерација којој су на челу Халек и Неруда наглашава у литератури космополитску оријентацију; али она није била још у стању да свом стварању дадне одиста космополитски карактер, него се вратила домаћим мотивима, проблемима, и борбама. Тек Осамдесетих Година, а нарочито када је (1882) основан Чешки Универзитет и (1883) отворено Народно Позориште, створени су услови за непосредан контакт са страном, у првом реду западно-европском културом. Највећи писци овога времена, Јарослав Врхлицки и Јулије Зејер, познали су страни свет, видели богатство великих европских литература, и у своје дело унели страну средину и стране књижевне форме; а Врхлицки је својим преводилачким радом пренео у чешку књижевност готово сва велика дела страних литература (Дантеа, Таса, Аријоста, Молијера, Корнеја, Леопардија, Кардучија, Игоа, Гетеа, Шилера, Бодлера, Хвитмена, Мицкијевића, итд.). Јарослав Врхлицки (18538—1912) је ренесансни дух који хоће да се опија животом, да све види и све упозна. У Италији, првој страној земљи коју је дубоко осетио, он је учврстио своје душевно здравље, у себи победио меланколију словенску и тугу северњачку, и црпао снаге за доцније, да као победник прође кроз тешке кризе које му је донео живот и које су дискретно забележене у његову великом песничким делу. Поводећи се за својим великим француским учитељем В. Иго-ом, он је хтео да у својој епској поезији, и у »Одломцима епопеје«, проживи духовну историју човечанства у његовим борбама и на његову путу из варварства у културу. У својој лирици опевао је Врхлицки нежно жену и природу, а поред тога је дао и стихове дубоког бола и оштрих медитација о смрти и животу, о немиру у човеку и о немирима човечанства. Осим тога је написао и неколико историјских драма и веселих

217