Nova Evropa

kim dramskim epopejama (»Низш«, »Веја Сога«, »Каје%«ј pokušao da stvori filozofiju istorije velikog stila, u kojoj je trebalo da dramske figure direktno izražavaju snage koje su vodile narod ka pobedama i porazima, Ali autor тије izvršio ovaj zađatak; u »Husitima« i u »Kaležu« pošlo mu je za rukom da na scenu baci grandijozne slike, pune tople dramatske krvi, ali se vrlo često zadovoljio samo spoljašnjim efektima i vremenskom tendencijom, neulazeći u samu suštinu religijoznih i naтодтћ рнапја, Osnovni problem naše istorije, odnos izmedju humamosti i aktivizma, izmedju želje meopiranja zlu i borbe protiv Amtihrista, nalazi se u raznovrsnim vidovima i pod raznovremenim simvolima i u delima drugih dramatičara; sa bolnom ironijom opevao da je Viktor Dik (u svom »Vesniku« i »Revolucijonarnoj trilogiji«, dramama gorkog lirizma i pesimistički jakih aforizama); on je dlavni motiv svih ideoloških drama Stanislava Loma, u kojima se kolektivna volja istorije ovaploćuje u velikim pojedincima, da bi dokazala nadmoć duhovne snađe nad nasiljem {»Vodja«, »Prevrat«, »Žiška«, »Sveti Vaclav«); kk njemu se vraća pesnik kontrasta i ahaslerske čežnje Otakar Fišer u svojim dramama (»Pšemislavići« i »Robovi«)}, u istorijskoj baladi o večnom krugu nasilja ı pravičnosti; nijme se bave i F, Ks, Šalda, Fr, Langer, i drugi, Slobodu pesničke komcepcije i subjektivnost objašnjavanja prošlosti, nasuprot istorijskom realizmu, naglasio je prvi — na početku ovog veka —Jaroslav Hilbert {u svojim komadima »Kolumbus« i »Falkenštajn«, strasnim tragedijama častoljubivosti i nezadovoljene snage), u želji da demonstruje kako je i u prošlosti bio uvek pre svešđa čovek onaj koji je stvarao istoriju,

Naša društvena drama postala je iz narodne igre, Која јој je ostavila svoje tipično nasledje: sklonost Ка sitnom žanrslikanju, Realizam, analo8no kao u češkoj prozi, sazreo je najpre u almosleri seoske drame, jer je on nalazio u životu naroda kudikamo čvršću osnovu nego što je mogao da je nadje u društvu Које зе istom izgradjivalo; a sem toga, crtanje Jigurica, kako je to neđovala narodna vesela idra, bila mu je u ovoj oblasti značajna tehnička priprema. U početku, češki realizam ima u sebi još mnogo etnografskog, i pre пебо biološkom studijom čoveka moglo bi se reći da se bavi njegovim spoljašnjim običajima i odnosima, koji su prvi izraz dramske sredine {Jirasek, Braća Vilem i Alojz Mrštik, F, Ks, Svoboda, G, Prajsova, F, V, Krejči, i drugi), Realisti su sebi postavili život i istinu kao glavno umetničko geslo, ali baš njima je često nedostajala odvažnost da i direkino udju u vrelu stvarnost, baš oni često nisu poznali trodimenzijonalne umetničke istine, Dramatičar koji je prvi probio zid izmedju pesnika i stvarnosti bio je Jaroslav Hilb ert, koji Je ponosno priznavao da je sin svoga roda, te koji je aktuelnost, koju su ignorisali romantički estetičari, stavio

235