Nova Evropa

Чешка позорница после Рата.

Након два века народне неосвештености, позориште је било међу оним факторима који су први почели да подижу народ. С историчарима, филолозима, и песницима радили су и глумци. Чешко позориште почиње са глумцем, — он је заправо створен пре него народ. Прва мисија чешког позоришта је будилачка, и овој мисији остаје оно верно све до самог ослобођења. Седамнаесте године, знаменита премијера Тилове »Фидловачке« прелази у спонтану манифестацију; а непуну годину дана после тога, из дивних мајских позоришних свечаности продире у улице први отворени и општи израз отпора. С даном Двадесетиосмог Октобра ова будилачка мисија чешког позоришта је завршена; али тога часа, драмска уметност опет је у своме развоју већ престигла народ, дајући новом животу нови, већ зрели, стил.

Јарослав Квапил, оснивач европске оријентације чешког позоришта и први модерни његов редитељ, у свом револуцијонарном јубиларном циклусу шекспирском, већ је имао позорницу која је стала да се препорађа под утицајем Брама, Килијана, Рајнхарта, и Минхенаца. Од године 1900, када се у својој тридесетидругој години нашао у Народном Позоришту, спрема се овај препород — коме је, у једној епохи развоја, допринело и незаборавно гостовање московских Художественика у Прагу, — на Ибзену и Шекспиру. Четири највећа, из генерације великих глумаца: Мошна, Квапилова, Вајан, и Хибнерова, помажу да се изгради несамо чешки натурализам, него делимично и чешка позорница сутрашњице, у монументалним инсценацијама шекспирским и шилеровским, у »Хиподамији« Јарослава Врхлицког. Међутим се у позоришту на Винохрадима осећао већ нови дух; ту је био у живој успомени рано умрли Франтишек Завржел, чији је пример доказивао да ствари могу да се раде и сасвим друкчије. Под руком, и — такорећи — иза леђа Штехових, развија се почетник Хилару инсценацији Жидова »Краља Кандаула«, Клајстове »Пентесилеје«, Корнејева »Сида«, и у другим, увек одважним, потхватима. После Штехова пада, пушта он узде својим снагама и, ослобођен од оперете (први пут у Дворжаковим »Хуситима«, годину дана после народног ослобођења), с пуним правом заслужује наслов уметника.

Са Хиларом почиње не само нови чешки сценски стил, него уопште нови позоришни живот. Његово је обележје, У односу према предратном времену, стаховито убрзавање и згушњавање. После Квапилова украсног импресијонизма, који је градио прве представе за режију у маси, са Хиларом

240