Nova Evropa

života donela је toj grani umetnosti nove zadatke ! тад рип гаdosti u službi novim prilikama; stvoreni su: češkoslovački grb (Kisela), novac (Kisela, Bemda, Španijel, Gutfrojnd), poštanske marke (Benda, Bruner), zastave, uniforme, državne hartije, itd,. Grupu osnivača današnjeg umetničko-obrtnog standarda sačinjaуаји: Јатог!/аџ Вепда, У. Bruner, ı E. Kisela, koji su stvorili živa središta, te dali današnju bošatu žetvu u ilustraciji knjiga, u štamparskoj tehnici uopšte, u opremi ı povezu knjiga, ı u celoj današnjoj bibliofiliji, Rano su stali uz njih, iako sa drugim načinom izražavanja i sa drugom tendencijom, ilustrator1: F. Gelner, Zd, Kratohvil, J. Čapek, i J. Lada, Središta stvorena na taj način prikupila su postepeno sve grane primenjene umetnosti, te izazvala umetnike da neguju ı one grane koje su kod nas dosad bile zanemarene, Tradiciju dekoracije prostora stvorio je kod nas, u prvom redu, F. Kisela; tradiciju :današnjih tkanina M, Tajnicerova, čipaka E. Paličkova, keramike Jonova, plastičkih radova u metalu O. Španijel, J, Šejnost (novac, plaketa, medalja), i J. Gorejc (naliti), slačanog i rezanog stakla J, Dragonjovski, Monumentalnim zadacima primenjene umetnosti prišli su F, Kisela svojim goblenima (izložba u Parizu, 1925), svojim prozorima za hram Sv, Vida, ı mozajikom za vestibil Ministarstva Socijalne Politike, a V, H, Bruner i Španijel svojim vratima za zapadmi portal hrama Sv, Vida.

То što ćemo govoriti o arhitekturi ovog druđošć pokolenja tek posle slikarstva, vajarstva, i primenjene umetnosti, ima svoj naročiti razlog, Naime, arhitektura ovoga sloja nije se održala na putu čiste tektonike i konstrukcije, kao što ju je tražio svojim delom i učenjem Jan Kotjera, пебо je podlegla čarima srodnih umetnosti i s njima zajedno pošla putem koji je većim delom bio neprohodan, Vodje ovoga pokolenja bili su Pavle Janak, duh pretežno teorijski, ı Josif Gočav-r, arhitekt obdaren velikom imvencijom i stvaralačkom mišlju, Izišavši iz tektonike Kotjerina tipa, prešla su oba ova arhitekta (koji su godinama radili u zajedničkoj radionici), zajedno sa slikarima i vajarima »Grupe likovnih umetnika«, na tle ekspresijonizma i kubizma: od 1910 godine premosili su obojica načela kubističkog stvaralaštva u arhitekturu, i njihova je zasluga što je češka arhitektura, samostalno i mezavisno od framcuske, pokušala sa primenom Rkubističkih načela na arhitekturu, Janak arhitekturom Glavkova Mosta (u Pragu), a Gočar rekonstrukcijom kuće kod Crne Bogorodice, dokazali su sjajno mogućnost novoga načela; ali u daljem svom razvoju padali su sve više u pokušaje plastičnog dekorativizma, koji je došao do vrhunca kod Gočara u zgradi Legđio-banke, a kod Janaka u zgradi palate »Riunione Adriatica« u Pragu, Taj Je primer imao tako jak uticaj, da su i ostali Kotjerini djaci (kao O, Novotni i L, Mahonj) zavedeni, i od čiste tektonike, u kojoj su stvorili dela od me male vrednosti, preko kubizma

253