Nova Evropa

У генерацији четрдесетгодишњака, најмаркантније појаве Јесу: Емил Ахтшап, и Болеслав Уотаска, Емила Аксмана је на систематски композиторски рад побудио Рат, који је његову смирену душу испунио нарочито снажним утисцима. Рођен у Моравској, у крају који се прочуо народним песмама, није чудно да се о њега ослања и његов музички израз, који увек спонтано и еруптивно избија из ду бина композиторове душе. Данас је Аксман опћенито признат у области зборова нарочито мушких, где може бити сматран за правог наследника Ферстерова. Али он ствара и у свим другим областима, и развија се данас нарочито у правцу великих корских композиција. И Болеслав Вомачка црпео је, као Аксман, из ратних утисака, те и данас важи као реномиран композитор зборова и кантата. Овим традицијоналистима може се придодати још и Отакар Јеремијаш, који је до недавна живео у чешкој провинцији далеко од Прага. Композиторско дело Јеремијашево броји данас на 30 опуса, међу којима су песме, зборови, инструменталне коморне и симфонијске композиције. Широку популарност стекао је Јеремијаш својим циклусом дубоко људски проживљених мушких зборова: »Зборов«, па онда својом опером »Браћа Карамазови« (према познатом сижеу Достојевскога), у којима је показао смисао за оштру психолошку карактеристику и за уношење етоса у уметнички рад.

У генерацији композитора који нису прешли праг четрдесете године може се, међутим, запазити прелом који је обележен приклањањем савременим смеровима иностранства, а који би се можда — у целини — могао назвати протуромантизмом. Тиме дакако није још речено, да они сасвим напуштају домаћу традицију; али, упоређени с компоЗиторима које смо досад именовали, они данас стварају одређену струју која сама себи дубе речно корито изван главнога тока којим је досад ишла чешка музика. У Бохуслава Маг«бапа објашњава се та околност његовим студијама у Паризу (код Алберта Русела) и уопште његовим боравком у Француској. Ни код њега није могуће констатовати потпуно напуштање традиције, што би се могло доказати сродношћу његова музичког израза са Сметаном и Дворжаком; али на њега очевидно није остао без утицаја Стравински, те се у симфонијским композицијама јавља тежња да се инспирише утисцима који карактеришу садашњост. ЕЊегов балет »е газ тегуе ецх« је, например, апотеоза авијатике. К, В, ЈагакК је почињао пре Рата композицијама на којима се могла јасно видети склоност ка Малеру. Онда је постепено израђивао свој сопствени израз, при чему је стално пазио на техничко савршенство које му

259