Nova Evropa

služnim i miroljubivim prvim i dudđogdodišnjim predsednikom Saveza, bilo dopušteno »šire« i »uže« tumačenje ove тазеб јтуе formule, dok borbeni i radikalni Vels traži njenu primenu do kraja, opredeljenje za nju bez kompromisa, Tako je došlo lane — na Kongresu u Dubrovniku, i posle, u Egzekutivnom Odboru, — do isključenja iz PEN-kluba nemačkog centra, čiji su odgovori na konkretna pitanja, u odnosu na gornju živoinu tačku programa, bili evazivni ili negativni, Tako je i na ovom Kondresu, u Edinburgu, već u svom pozdravnom dGOVOrU, Predsednik uputio pitanje га јапзкош дејебаји: zašto talijanski centar nije odgovorio njujorškom i londonskom Klubu na pismo, da li je istima da u talijanski PEN-klub nema pristupa svaki talijanski pisac od imena i ugleda, iz političkih razlosa? Odgovor G. Marinetija: da talijanski centar prima lašiste i afašiste, ali ne i antifašiste, koji je — kao i govor kojim je popraćen — primljen od Kongresa s ironičnim upadicama, dovešće očigledno — pod predsedništvom Velsa — do istih posledica kao i prošle бод те, pa teško da se varamo ako proreknemo da će fašistički PENRklub, nakon iduće sednice Bezekutive, morati poći tragom hitlerovskog PEN-kluba. Ili ćemo, što je manje verovatno, na godinu i Barceloni, imati zadovoljstvo da medju talijanskim delegatima pozdravimo i slavnoga Вепедеја Kročea {prvoš predsednika falijanskog PEN-kluba), uz ostale udledne talijanske пејазstičke i antifašističke pisce i književnike, Na drugoj strani, da bi održao čistotu načela, i da bi okupio sve ugledne književnike svih nacija u savez slobodnih pisaca, Predsednik je, dopuštajući da se do mile volje raspravlja o političkim temama, te Slasajući i sam — u ime londonske delegacije — za Тојегоу predloš, Коjim se traži od Nemačke Vlade da oslobodi zatvora nemačke ljude od pera, odlučno bio protivan da se stavi na glasanje predlog Emila Ludviga, o eventualnom aktivnom učešću Kluba za slučaj ratne opasnosti, dok je u isti mah forsirao enčleski predlog (Е. Rejmonda) o neophodnosti slobode misli i izražavanja »u ime socijalne sigurnosti« i »ројгеђпоб партебка. sveta u smislu boljeg političkog i privrednog poretka«.

Da bi načelni stav i glas PEN-kluba, koji propoveda ideju slobodne reči i progresa, bio što snažniji i od što većeš domašaja, te da bi mu se mogli pridružiti slobodni pisci svih zemalja i celoga sveta, potrebno je — to je teza H. G. Velsa da se PEN-klub ne upušta u političke ture i avanture, koje da izvodi s uspehom nema ni moći ni mogućnosti; pa nije potrebno, misli dalje Vels, ni da se PEN-klub ističe i suviše amgažuje oštrim i preteranim izjavama i protestima protivu rata, slabeći time samo efekat držanja i pisanja svojih članova, koji su ionako svi i u svakom slučaju pobornici mira a protivnici rata. U ovoj poslednjoj važnoj tačci ostala je, i posle Kongresa, izvesna nesaglasnost, na jednoj strani, izmedju Velsa i većme britanskih

262