Nova Evropa

dodade: Rusija je pala u Svetskom Ratu baš zato što je u Devetnaestom Stoleću vodila dvostruku evropsko-azijsku politiku, koja je bila i suviše velika za mjene snage. Meni se u ovome času čini, da je Sovjetska Rusija još uvek, te da će ona biti Još za dušo vremena, daleko slabija od carske Rusije, Država čije su snage apsorbirane tako teškim i ozbiljnim unutrašnjim problemima ne čini se da može biti u stanju da ima tako širok i odlučujući uticaj na oba kontinenta. Sovjetska Rusija približava se danas liberalnim silama Evrope, Francuskoj i Engleskoj, mnogo više zato da bi našla sebi uporište protivu pogibelji Које Joj prete bilo u Evropi bilo u Aziji, neđo li zato da bi priskočila u pomoć pomenutim silama, te da bi ih poduprla pri uspostavljanju duhovnog ı političkog reda u Evropi. Alko Francuska i Engleska hoće uistinu da uspostave malo reda u Evropi, moraće se pouzdati više u svoje vlastite snage neđo li u pomoć koju im može pružiti Rusija,

— Kojem intelektualnom, moralnom, ı političkom idealu treba da se vrati Evropa, da bi našla svoju poremećenu ravnotežu i svoj izgubljeni mir? — bilo je poslednje pitanje koje sam postavio,

— Ja držim, — odgovorio Je Ferero, — da se rešenje evropskih problem4 sastoji u povratku na bilo politički bilo ekonomski bilo mtelektualni liberalizam, koji bi bio u skladu sa novim vremenima. Liberalizam Devetnaestog Stoleća bio je i suviše jednostavam i suviše optimističan; on бе oslanjao ma simplicističku iluziju bez6raničnog progresa, prema kome bi sve što čovek učini u režimu slobode imalo ida bude po sebi samome odlično, te bi moralo da pojača njegovu sreću i njegovo blagostanje. Iskustvo Devetnaestog Stoleća pokazuje, da se u režimu političke, ekonomske, i intelektualne slobode, pozitivne energije razvijaju vrlo snažno, ali da se u isto vreme mogu da razvijaju i destrukftivne snage; potrebno je stoga da se vratimo na liberalizam koji bi bio upravljan i tempiran od razbora, koji bih mogao možda nazvati komfučijevskom mudrošću, a koja bi trebalo da zauzdava i da zadržava sva stremljenja i sve energije na način da sve pozitivne i stvaralačke snage upravlja u pravcu ostvarivanja jednog političkog, moralnog, i intelektualnog ideala, koji bi bio čovečansiki i opšti,

To su eto zaključci do kojih je došao Ferero, te na koje upozorava u svim svojim spisima i člancima, koje preštampava nekoliko stotina svetskih listova jednog i drugog kontinenta, Vera, koja oduševljava i oduhovljava gotovo sve njegove izjave i 8ovore, i njegova predavanja, te koja se krije u poslednjem delu njegova velikog romana, traži u sadašnjici put čoveka na povratku ka opštem i čovečanskome, Ova vera i misao zaokuplja danas njefa iako je vrlo dobro svestan činjenice, da se čovečanstvo posle

349