Nova Evropa

стране. Стога се вара свако који мисли да ће се тај народ са тисућгодишњим политичким традицијама и искуством дати завести од нових речи и поклича, макако они гласили: бољшевизам, фашизам, нацијонал-социјализам; он може, додуше, притајити за неко време своје праве осећаје, али он поуздано није заборавио да је претерани нацијонализам повео Европу још колико јуче на руб пропасти, па да се ни »питома Италија« [»umile НаПа«) неће препородити у бесу »пробуђеног Талијанства«. Уосталом, оно што замерам оној дивној генерацији нашег Ризорђимента, којему се толико дивим, и јесте у томе што су нас — и нехотећи — научили да верујемо, да је Италија створена тек године 1860. То је предрасуда. Дубоке црте наше народне душе треба тражити, како рекох, испод далеких столећа, и оне се нису битно мењале све тамо од Фрање Асијског: човечност, једноставност, дубоко продирање у ствари. Италијан, и код куће и на страни, трпи да га искоришћују и да тавори, али — на дну душе — увек задржи своје достојанство. И исто тако, Италијан у својој души не може допустити да се одвише дуго игра фриволна игра с идеалом који представља суштину нашег живота, и за њега суштину историје његове домовине; а тај идеал је — слобода.

Онда сам питао грофа Сфорцу, шта мисли о споразуму између фашистичке Италије и Југославије, и зашто тако тешко долази до њега, да се чисто чини као да је немогућ>

Нато је искусни дипломат дохватио своју књигу (преведену и на наш језик) »Браћа, а непријатељи« (»Пез Јтете еппепиз«, Париз и Берлин 1933) говорећи:

— Ја сам о томе рекао што мислим, опширно. Ако је тачно да такав споразум, који одговара животним интересима обе наше земље, изгледа немогућ, једино тумачење за то лежи у чињеници, да је фашистичка диктатура присиљена да води политику непосредних успеха, маколико пролазни они били, и ма били чак у сукобу са животним интересима земље. То ипак не треба вама да смета, да учините и крајњи напор за успостављање споразума. Јер, као што кажем у овој књизи, развој утицаја словенских народа зависиће од њихове мудрости и од њихова осећања мере. Будућност народа не рачуна се по годинама већ по броју генерација. Што Русија данас не представља, за Словене, оно што је била Царска Русија, то може за будућност да буде више од користи него од штете, јер није добро за мале народе да се поуздавају и да верују у свемоћне заштитнике. Много је важније питање односа између вас Југословена и Бугара. Споразум међу вама, или још боље уједињење, значило би огромну привлачну снагу за све државе на Балкану; а ја сам уверен, да би такав споразум одговарао у исти мах и правим интере-

351