Nova Evropa

još u više navrata, upozoravajući na neizmerne posledice koje proizilaze iz činjenice opstanka jedne tako široke ljudske obitelji, koja je dosada ćutala i koja dosad mije imala vlastitog uredjenog života, a koja damas — poput teutonske obitelji na zaklonu politeizma — traži pravo reči i saobraćaja s ostalim evropskim obitelima, Možemo već sada tvrditi, da svi oni koji pažljivo i s dubokim okom posmatraju ovaj pokret veruju, да је пјебоу daleki uspeh siguran, Ne radi se više o tome, da da se spreči ili da ga se prikrije, već da ба se postavi u pravcu ka boljemu, te da se iz njega izvuku, uklanjajući opasmosti, one osobine koje su sklone evropskom progresu, Pokret slovenske rase, Кој, роzdravljen i poduprt kao činjenica poslata od Providnosti, mora da novim impulsima i elementima alktivnosti podmladi evropski život, te da Dripremi, proširivši ga, polje za religijoznu i društvenu obnovu, koja je danas postala neizbežna, ako se omete ili skrene s puta, ili ako mu se suprotstavi, može koštati Evropu dvadeset godina teške krige.,, Тигsko i Austrijsko Carstvo neizbežno su osudjemi na to da propadnu Medjunarodni život Italije mora ići zatim da im pospešuš smrf, A oštrica gvoždja koja uma da ih ubije nalazi зе и гиКатша Зјотуепа.. «

П

Десетогодишњица Фашизма (1932) дала је повода да се о Фашизму нарочито говори, у свима правцима и земљама. Објављене су многобројне књиге, поведене су многе дискусије. Једна велика »Изложба Фашистичке Револуције« (»Мос та della Rivoluzione Fascista«) организована је у ту сврху, с иницијативом самога Мусолинија, у Риму, где се у једној старој изложбеној палати, потпуно реконструјисаној у стилу нове фашистичко-бољшевичке архитектуре, на исечцима из листова, и на разноврсним статистичким и другим цртежима (по узору једног дела руског Музеја Револуције), могло да посматра цео развој фашистичког покрета. Ова је Изложба још увек отворена, те — поред слике реконструјисаног Рима, Мусолинијева Форума, и т. д., — она представља и живу слику свих фашистичких напора кроз десет година његова опстанка, уверљиво и документовано. И неколицина странаца, међу којима има интересантних имена, дали су своје импресије о новој Италији, које се углавном слажу у закључку, да је реконструкција извршена и да дубоке промене постоје. Али су најзначајније публикације талијанских писаца. Међу овима је велику пажњу побудила у Италији књига некада познатог либералног публицисте М арија Мисироли ја, »Данашња Италија« (Болоња, 19832), У којој се износе историјски разлози пропасти либералне државе у Италији, те оправдавају могућности остварења фашистичке доктрине. Мисироли види у фашизму »анонимну

389