Nova Evropa

Ovim završavam. Samo ću na kraju još nešto opaziti G. Hergešiću. On krivo tumači pobude koje su me rukovodile pri pisanju prvošđa članka o katedri na zagrebačkom Sveučilištu. Pri tome se nije radilo ni o kakvim ličnim ciljevima; meni je jedino do tođa bilo da spriječim, koliko je u mojim silama, širenje — 1 to s najvišeg naučnog mjesta — konfiuznosti i površnosti u našoj ionako konfuznoj i površnoj sredini. Već sam u svojim člancima pokazao, kako »komparativna kmjiževnost« miješa metod kultume istorije sa metodom književnog posmatranja, ı kako se mnjemi problemi dotiču samo površine književnih tvorevina, tako da ih je već Gete, na kojega se G. Hergešić poziva s velikom emfazom, nazvao »lacherlich«. A kamo li »nova« nauka!

Ir А. Нагет.

P. S. Ne želimo se ovde uplitati u sam predmet polemike izmedju G. Halera ı G. Heršešića, o komparativnoj književnosti i o tome »je li potrebna katedra komparativne književnosti na zagrebačkom Univerzitetu«, — o tome ćemo, možda, govoriti drugom zgodnom prilikom, Ali ne možemo da propustimo a да ne kažemo i mi koju reč o načinu na koji G. Hergešić vodi ovu polemiku. Na Halerovu vrlo stvarnu kritiku komparativne književnosti kao discipline, povodom preporuke G. М. Пеапо-· vića da na zašrebačkom Univerzitetu treba osnovati katedru та С. Негбечба, О. Негбечб одбоуага Сјапкот punim ličnih invektiva protivu G. Најега, upućujući veće ili manje neljubaznosti i na adresu Halerovih »simpatizera4« u ovoj stvari {medju koje spada i »Ćurčinova „Nova Evropa «); a kad mu G. Haler odgovori, opet vrlo stvarno i dokumentovano, braneći svoje načelno stanovište, G. Hergešić nadovezuje ma taj odgovor jednu svoju »izjav u« od nekoliko rečenic4, prekidajući polemiku na osnovu »dojm a, da je G. Haller tako čvrsto uvjeren o ispravnosti svoga naziranja, da nema smisla nastavljati ovu raspravu«, te odričući mu bez daljnjeća »— u najmanju ruku —« dovoljnu informiranost »o tim stvarima«, mesto da ба pobija »naučno«,. (Pritom ба »naučni duh« u tolikoj meri iznmeverava, da stalno i uporno piše Haller sa дуа 1, iako 6. Haler svoje ime potpisuje sa jedno /! ...) Zar G. Hergešić misli, da mu njedova mala »Poredbena ili komparativna književnost«, uz pohvalu G. Deanovića u »Stranom pregledu«, daje toliko pravo i toliku kompetenciju na području ı »nove« i stare mauke o književnosti, da može na ovaj način i s ovako vrtoSlavne visine tretirati jednoša od najboljih i ponajbolje informisanih medju našim književnim kritičarima 1 estetičarima kakav je G. Haler? Ako odista to misli, onda je loš komparatist, i »Nova Evropa« daje svoj člas protivu predloga G. M. Deanovića u »Stranom pregledu«. M. с.

464