Nova Evropa

koji — sve više i više mehanizovan i besmislen — prestaje da ima ma kakvu čar za radnika. Borba sa mašinom doćiće na dnevni red, i veoma je verovatno da će se nekako ograničiti luda mehanizacija života, te da će vaskrsavati zanafi i individualizirana zemljoradnja, U borbi sa nesnosnim ropstvom ljudske mase, prestaće se sa radjanjem dece; za koša bi i u koju svrhu da se radjaju deca? ,.. Uništivši porodicu, gotovo uđasivši mdividualiziranu jaču ljubav, država budućnosti biće napokon svoj vlastiti grobar!

I još će Jedan problem iskrsnuti pred uzrujanim duševnobolesnim čovečanstvom: problem Boga. Ljudi će odjedared osetiti samoću i prazninu, tuču i besmislemost života bez Boša, bez vere, bez ideala, I može se očekivati nesamo obnova vere, nego pojava svakojakih, čak i najčudnovatijih, majglupljih i najnajivnijih praznoverica, »Bog je napustio epohu sutrašnjice, i svest o tome da je ona napuštena završava propast budućeš društva, Ono je mislilo da zamenjuje samoša Воба sednuvši na njegov presto, a odjedared razočarano i u trzajima, ono zapaža da se prevarilo. I epoha sutrašnjice umire usled svojih unutrašnjih protivurečnosti; ali umire ı od eksplozije koju su izazvali strah i pritisak. Ona umire, Jer se ljudsko biće, osramoćeno, lišeno svih svojih prava, pa čak i svoje duše, ipak diže: ono hoće da bude slobodno, hoće da voli, hoće da nadje sebe samo, i da nadje Boša u sebi. Nastaje prekosutrašnji dan koji mi nećemo videti, niko od nas; ali s kojeća možemo diskretno da podignemo zavesu, I šta nam se javlja u magli? — Sloboda: obnova ljudske duše, procvat individualizma, obožavanje kvaliteta "umesto onog ludovanja za kvantitetom, koje je počelo još juče, pa je postalo jako danas, a još će se pojačati sutra, Doba tolerancije, doba mira, doba veselja, doba uljudnostil« Evo kako Ludvis Bauer sanja o prekosutrašnjem danu. A onda? — Onda, možda, opet dosada, opet nezadovoljstvo, opet trka čovečanstva ka mepoznatim vidicima, ka tajanstvenim ciljevima Кој; 1 ne postoje, i sve tako redom,...

Ir. AL Jelačić:

Конац сведочанстава времена.

Међународни Институт за Интелектуалну Сарадњу одржао је (у октобру прошле године) у Паризу састанке и разговоре о будућности европског духа, под претседањем Пола Валерија. Овим састанцима и дебатама, у којима је узело учешћа неколико најистакнутијих интелектуалаца света (међу којима Томас Ман, Бенда, Дијамел, Хакслеј, Мадаријага, и други), присуствовао је и гроф Кајзерлинг који је, тим поводом, објавио и једну књигу, под насловом »Светска Револуција и Одговорности Духа« (Париз, 1934),

22

и