Nova Evropa

Писци и књиге, Новије публикације о Св. Сави.

Синод српске православне Цркве прогласио је читаву 1985 годину Светосавском Годином у част седамстогодшњице од смрти Саве Немањића. Поводом те прославе, која је добила чисто црквено-племенски карактер, појавило се неколико нових публикација о Св. Сави. Ниједна од њих нема изразито црквени карактер, нити је иједна добила »шпргипајит« српске православне Цркве, па се може очекивати да ће бити и таквих публикација објављено у току ове године. Засад су нам дошле до руку слиједеће четири књиге.

Друштво Св. Саве издало је, у редакцији проф. Уроша Џонића, једну врсту антологије народних и умјетничких пјесама о Св. Сави, која обасиже око двадесетпет штампаних табака велике осмине. Оно што је занимљиво у овој књизи, и што је било потребно објавити посебно, јесу народне пјесме, у којима је Свети Сава замишљен сасвим другачије него што га приказују и наша наука и наша умјетничка поезија. Народни пјесник не може да се уздржи а да не каже, да се Сава закалуђерио из ината; или је пак бирао од два зла мање: да се одрече брака, или да ожени невољену дјевојку. У тим пјесмама је Сава — поред осталог — осветник, борац и бранич, као какав јунак из легенде. Уосталом, заробљени народни пјевач могао је да се одушеви само за онога јунака који га уводи у слободан живот, па су и Сави дати сви атрибути борца за слободу народа. Тај крик роба за спаситељем карактеристичан је и за читаву нашу народну поезију, која је досада најзначајнији наш вапај за слободом и докуменат најинтензивније инспирације за виши живот. — Други дио ове књиге — умјетничке пјесме —, поред све уредникове вјештине да пробере најзанимљивије и најбоље, остао је штур и мртав. Ако ту имаде пјесама од ког бољег пјесника, онда су то његове најслабије или почетниччке пјесме; иначе, више него деведесет од сто ових пјесама написано је од људи чија су имена потпуно ишчезла из књижевности. У новом добу, Саву се није могло доживјети тако да би он могао бити инспирација за пјесничко стварање, то се види из ове антологије. Али су ове пјесме ипак могле имати своје значење, да их је уредник подијелио по епохама било историјско-политичким било књижевним, тако да се види када је како која генерација била одушевљена Савом. Кад се је већ дошло на мисао да се издаје оваква антологија, онда је свакако требало покупити и оно што је писано о Сави у Бугарској, а нарочито у Хрватској. Данас би се Сава боље славио кад би се објавило о њему оно што је написао