Nova Evropa

njiga XXVIII. Broj 4. i 5. __26. aprila, 1935

(О народним посланицима.

Готово у свим земљама, у којима још постоји парламентаризам, на дневном је реду питање његова преуређења, јер је опште уверење, да се парламентаризам, овакав какав је створен у току 19. века, изродио, те није више у стању да обезбеђује народима миран и продуктиван рад државног апарата. Не може се рећи да су расправе које се воде поводом овог питања досад ма и колико-толико уродиле плодом. До јасних резултата дошло се само тамо где је парламентаризам једноставно укинут и замењен једноличном вољом »вођа«, који се додуше позивају на њима познату вољу народа, али никако не допуштају да та воља дође до слободног изражаја ма у ком облику. Што су пак иначе разлагања о теми како да се преудеси парламенат прилично јалова, томе _ се не треба чудити, кад се узме у обзир да се ова разлагања крећу углавном у два правца: на једној страни оперише се претежно општим фразама о јединствености нацијоналних интереса, о потреби социјалне правде, и т. д., док се прећуткује, на који начин и с помоћу каквих конкретних мера се могу ове лепе ствари постићи; на другој страни, насупрот, питања се третирају и сувише конкретно, управо технички, те се чине предлози за промену процедуре у изражавању поверења или неповерења влади, за смањење компетенције парламентарних комисија, за _скраћивање буџетних права парламента, и томе слично. У оба случаја оставља се пострани главни чинилац, од кога зависи лик парламента, па према томе и његов рад — наиме, никако се не говори о људима који сачињавају парламенат, и о њиховој правој вредности у овој _улози; а баш ту је тежиште ствари, па све дотле док се не буде начисто о томе, одкаквих људи требада се састоји парламенат, узалудна су и најпаметнија општа разлагања и технички предлози о раду ове установе.

Кад су се у току прошлог столећа стварали парламенти у већини европских земаља, полазило се са становишта, да ће изабрани народни посланици бити најбољи људи, којима

97