Nova Evropa

Белешка, Новија литература о народној поезији.

Последњих година доживљује интересовање за нашу народну поезију неку врсту обнове, — толико се о њој говори и пише, и код нас и на страни. Нове збирке песама, преводи на стране језике, расправе о циклусима и појединим темама у песмама, па чак и читаве књиге и монографије, уз многобројне краће чланке и белешке, чине већ читаву малу литературу, коју бди вредело тачно побележити и критично оценити, јер је народна поезија најбоље што имамо у нашој духовној култури, па нас је као такова и прославила у свету. Осим тога, истраживања на том подручју нису још ни издалека завршена нити резултати исцрпени, како то најбоље показује чланак проф. М. Мурка у овоме броју »Нове Европе«. Једно пријатно изненађење у том погледу донела нам је и литерарна заоставштина Фридриха Ничеа (Млећавеће), у којој су нађени обилни трагови његова занимања и бављења нашом народном песмом (шест прерада, према преводу Талвјеве, — види чланак Дра. Етбе у »Рле Гл егаћиг« за март 1932, и по њему чланак Николе Рота — Roth — у »Гласнику Југословенског Професорског Друштва« за децембар 1934, стр. 322—380).

Међу испитивачима и писцима по овом предмету најуспешнији су и најзаслужнији они које већ одавна познајемо (уз проф. Мурка, проф. Павла Поповића, Јашу Продановића, Тих. Ђорђевића, од млађих Г. Геземан, Др. П. Слијепчевић, и други), којима се придружују нови. Поред славистичких часописа и годишњака, који народним умотворинама посвећују нарочиту пажњу, има перијодичних публикација само за испитивање и проучавање народне поезије; па има чак и културних кроничара који појаве оваких публикација региструју по дневним листовима инстранства (А. Магр, у »Ргабег Ртеззе«, проф. Матл, Р. Варније, и други).

Намера нам је овде само да укажемо на ово обновљено интересовање за нашу народну песму, поводом стогодишњице смрти Филипа Вишњића, и нарочито поводом чланка проф. Мурка о новој верзији »Асанагинице«, који доносимо као извод из веће расправе (на немачком језику): »Раз Oridinal von Goethes ,Klaggesang von der edlen Frauen des Asan Аба; у der Literatur und im Volksmunde«, koja ће расправа бити штампана у часопису (тромесечном) »Сегтапозјамтса« (»fiir die Erforschurig der Sermanisch-slavischen Kulturbeziehunбеп«), свеска 3/4 и 5/6 за 1985, а и као књига (Verlag Rudolf M. Rohrer, Brunn-Prag-Leipzigs- Wien). .

152