Nova Evropa

сти, кад тражи мир и унутрашње спокојство. Напротив, државе које се припремају да у име свог светог егојизма одузму слободу туђим народима, те не служе ни своме народу ни свјетскоме миру, а најмање испаћеном људству.

И ова наша Југославија жели мир и унутрашње спокојство, и баш ради тога, у тражењу и настојању да дође до тога и да одржи та опћа добра, налази се и долази у круг оних народа и држава који су одлучни у одбрани и људских права и народних слобода.

Др. Иво Колбе.

Југословенско-немачки привредни односи.

(Доносимо у следећем два чланка о југословенско-немачким привредним односима, који се — као што ће видети наши читаоци углавном слажу, само што се у једном гледа на ствар с немачкога у другом с југословенског гледишта. Писац првога чланка је бивши немачки посланик у Београду и познат економски писац и јавни радник у својој домовини.)

1

Жив робни промет између Југославије и Њемачке почива поглавито на томе што се обје земље, ради своје привредне структуре, међусобно одлично употпуњују. Југославија, понајвише богата сировинама, са великим вишком пољопривредних и сточарских производа, има још слабо развијену индустрију готових производа, која не може подмирити домаћу потребу. Њемачкој насупрот веома су потребни пољопривредни производи Југославије, а усљед сразмјерно високих цијена тих производа у Њемачкој могли би југословенски извозници постићи приличну добит. Док дакле с једне стране постоје повољне могућности за извоз југословенских производа, с друге стране може Југославија своје потребе у погледу готових продуката у великој мјери подмирити увозом из Њемачке. И баш оне производе који су Југославији (потребни, Њемачка је способна производити, тако да се тиме може развити знатно појачање међусобног робног промета. Па и чињеница, да се превоз робе може вршити путем Дунава, те тако искористити много нижа возарина воденим путем, може знатно олакшати трговачки промет.

Робни се промет између Југославије и Њемачке развијао задњих година овако:

163