Nova Evropa
II
Привредне структуре Југославије и Њемачке довољно су различите, а саобраћајне везе толико повољне, да постоји могућност интензивне измјене добара између обе ове земље. Њемачка увози аграрне продукте које Југославија производи, или може да производи, у знатним количинама. Са друге стране, Њемачка има ванредно развијену индустрију а како је познато — Југославија увози у првом реду индустријске продукте. Међутим, привредне везе између Југославије и Њемачке нису се ипак готово никад развијале у правцу који би одговарао структури обих држава. Југославија је дуг низ година куповала далеко веће количине њемачке робе него што је сама успијевала да тамо пласира продукте своје пољопривреде, тако да је трговински биланс између Њемачке и Југославије све до прије кратког времена био у знатној мјери неповољан за Југославију. Од нашег увоза у Њемачку знатан дио отпадао је на бакар, којега ми имамо у изобиљу а у којему Њемачка оскудијева. Слично је било, само у много мањим димензијама, и са бокситом. Потешкоће око пласмана наших аграрних продуката билесуну томе, што је Њемачка — поучена искуством посљедњег рата — све предузимала да у што већој мјери повећа своју аграрну продукцију ( да би, у случају новог оружаног сукоба, у крајњем случају била у положају да се исхрани властитом продукцијом). Касније је пласман био отежан и услијед политичких прилика, тојест Њемачка је из политичких разлога форсирала увоз аграрних продуката из земаља са којима је имала ближе политичке везе и погледе (нарочито из Маџарске). Тако је, све до прије неколико година, наш дефицит у трговинском промету износио по неколико стотина милијона, па и до пола милијарде динара годишње. Њемачки увоз ми смо морали, дијелом, плаћати вишком извоза у друге државе.
Осим изравне измјене добара, наше привредне везе са Њемачком нису биле веома уске. Њемачка индустрија оснивала је у далеко мањој мјери код нас своје филијалне фабрике него што су то чиниле друге државе далеко слабијег привредног калибра. Њемачко новчарство судјеловало је слабо или никако у изградњи наше новчане организације. Само неки велики индустријски консерни имали су код нас афилирана подузећа, која су свој рад ограничавала на пропаганду и пласман фабриката својих фабрика. Једино је туристички промет био доста жив, и изгледало је да ће — ако не по броју а оно по куповној снази — њемачки туристи играти прву улогу у нашему промету странаца; нарочито у Далмацији и Приморју.
166