Nova Evropa

На посљедној њемачкој изложби аутомобила били су присутни и представници града Београда. Успјех овог посјета била је наручба већег броја аутомобила од стране града Београда. Не може бити сумње да су њемачки аутомобили од најбољих што их познаје свјетско тржиште. Тога ради морало би југословенско тржиште прихватити њемачке аутомобиле. Да споменемо само њемачке теретне аутомобиле са Диселовим мотором, који су усљед стабилности своје израде и својих незнатних погонских трошкова чак и у класичним земљама изградње аутомобила наишли на велику прођу. Ни чињеница, да су неке земље са обезвријеђеном валутом у могућности понудити своје производе уз веома снижене цијене, не би требало да смета повећању продаје њемачких аутомобила, јер се и њемачки извозник може прилагодити сниженим цијенама.

Осим индустрије аутомобила, могла би Југославија требати и њемачку жељезну робу. Ножеви из Солингена су свјетског гласа и усљед свога особитог квалитета морали би све више продирати у југословенско ратарство и индустрију. Несумњиво је њемачка индустрија способна за конкуренцију и у електротехничким производима свих врста, као и у радио-апаратима. Набројаћемо још робу која би се могла више него досада увозити из Њемачке у Југославију: стројеви за градњу цеста, пољопривредни стројеви и оруђе, фармацеутски препарати, боје, порцулан, и текстилна роба сваке врсте. У интересу је југословенских и њемачких потрошача и произвођача да се могућност продаје њемачке робе у Југославији више искористи него досада. У сваком случају би поступак обрачунавања ишао са мање тешкоћа него досада.

Недавно је њемачко банкарство показало нарочит интерес за промицање привредних односа између обих земаља. Dresdner Bank је у Београду основала заступство за Југославију и поставила заступником бившег директора своје египатске подружнице, господина Бертхолда Фаста, чија је главна задаћа да олакша њемачко-југословенску трговину и да савјетује и даје упуте за финансирање извоза и увоза. Осим тога је у Берлину основана »Њемачка трговинска комора за Југославију« са југословенским »нацијоналним комитетом«, у Београду, код којих установа судјелују највеће банке, трговачке куће и индустријска предузећа.

Бесумње ће сви ови покушаји придонијети знатном оживљавању пословног промета између Њемачке и Југославије. А. Ријоит-Ретопсе.

165