Nova Evropa

(писмом од 22. новембра 1923), да се по његову схватању листа покретача не може мењати, и да он не може улазити у дискусију заједничког програма који би имао да веже покретаче »Нове Европе«. Ово се је и хтело, и од тога доба испало је име Др. Јосипа Смодлаке и формално из листе покретача »Нове Европе«, док је стварно он то престао бити још с појавом указа за Пашићева посланика у Риму. Јер, покретачи који су остали и после састанка од 16. и 17. децембра (на којем су прихваћени и формулисани основни погледи »Нове Европе«, објављени у првом идућем броју, од 1. јануара 1924, на уводном месту), на челу са пок. Јованом Цвијићем нису делили мишљење Дра. Смодлаке, које би он сада тако радо да наметне савременицима и потомству: да постављање за посланика на страни човека који се истиче као вођ опозиције од стране тадашњег радикалског премијера, противу чијега је режима у првом реду приређен Загребачки Конгрес, не значи политички акт, и да примање таког »неполитичког положаја« за тога опозицијоналца не представља »сукоб с уверењем«. Напротив, »сви ми, његови тадашњи пријатељи« — како му је недавно рекао Мештровић — мислили смо, да је он тим насловом и положајем »одликован« »у незгодан час и под незгодним околностима...«

Кад смо с овим, како држимо, кратко али документарно показали шта »није истина« а шта је »истина«, и како у ствари »стоје ствари« »што се тиче одношаја Дра. Ј. Смодлаке с „Новом Европом « — пре Рима и за време Рима, остало би још да кажемо и коју реч на завршни део »Исправке«, који се такођер не подудара с оним што је нама о томе познато, а што можемо и писмима доказати; а то је: зашто се и како се наш бивши вођ, после свег оног нашег начелног и личног разилажења, појавио поново — након десетак годи“ на (1983) — у редакцији »Нове Европе«, с рукописима у руци, и са жељом (или потребом) да их баш код нас штампа. Др. Смодлака приказује ствар тако, као да је дошао у једну радњу да прода своју робу, па да га је купац преварио; и још да му је робу покварио, и да га је — на неком другом месту — недолично изгрдио!... То је све врло лако било рећи; али би требало прво наћи некога који би посведочио, да је уредник »Нове Европе« икоме, ма и рођеноме брату, икада, за ових петнаест година, »утрапио« какву књигу, или да га је противу његове воље претплатио на свој часопис, и још му поврх тога зарачунао оно што није право! То се још ником није десило, па се ни са Дром. Смодлаком није могло десити. Него се у истини десило, да је ДР. Смодлака изречно тражио књигу о Мештровићу, и исто тако, да му се редовно шаље »Нова Европа«, на рачун хонорара, па

је тако учињено; а када је, за остатак суме коју је имао да

182

OE SS