Nova Evropa

прими за један од три понуђена рукописа, тражио и добио још четири примерка једног Ороја »Нове Европе«, написао је сам (у писму од 29. Х1. 1933) да је »рачун у реду«. Шта дакле сад хоће од нас»... Да ли се прави најиван Др. Смодлака, да мисли, или је и неопрезан и зао кад каже (у »Новом Добу«), да хоћемо да извучемо из њега »профит«, — баш као да се ова наша »радња« уопће »рентира«! Он бар то мора знати! При свем том — код толиких неплаћених претплата, и код толиких поклоњених »Мештровића«! — с колико бисмо задовољства понудили били Дру. Јосипу Смодлаки на дар, кад нам се опет вратио, и сва годишта »Нове Европе« од године 1924 наовамо, и сва наша издања која су међутим изашла, да није ушао у нашу редакцију с намером да прави — »један посао, без везе с политиком«, и да није — на наше зачуђено питање, како то да он дође у »Нову Европу« после свега што се десило иза Загребачког Конгреса, — очигледно био у недоумици, што га ми то питамо, кад он — забављен само својим мислима и својим потребама — води рачуна једино о својој драгој личности... -

Да ли вреди, код све ове Смодлакине беде, задржавати се још и на тужби Дра. Смодлаке, да му је чланак у »Новој Европи« изишао »осакаћен«> Најрадије бисмо донели, да имамо довољно простора, интегрални текст тог његова чланка, па нека читаоци сами суде, да ли је уредник вршио савесно свој посао и помогао и овде своме сараднику, да се боље представи јавности, ма то био и Др. Смодлака. Уосталом, петнаестогодишње искуство уредника тенденцијозног а не научног часописа какав је »Нова Европа« врло убедљиво сведочи, да су најбољи и најписменији сарадници увек захвални уреднику који им чита саставе као најпажљивији читалац, с оловком у руци, и с највећим напором да их разуме и учини их разумљивима својој публици, а да се само умишљени и сујетни писци љуте и на најдискретнију помоћ, која се намеће већ и због тога што »четир ока више виде«. Колико би добродошло и овој »Исправци« Дра. Смодлаке, да му ју је неки уредник »Нове Европе« умио и очешљао, а не да је пусти у свет овако неуређену и неписмену, почевши од правописа и интерпункције па до композиције, = да о садржини и не говоримо!... Напокон, »недоличним« назива Др. Смодлака у својој »Исправци«, вероватно, писање нашег уредника о оним »нашим поморским круговима«, под којим је анонимом Др. Смодлака отпочео полемику (у »Новом Добу«) са сталним привредним сарадником »Нове Европе« о субвенцији наше трговачке морнарице (као правни саветник Јадранске Пловидбе) ; зар му одиста још није доста "те полемике, и свега што је уз њу ишло»...

· 183