Nova Evropa

што Литва не поступа чојски са 140.000 Нијемаца који живе у Литви, у округу Мемела. »Није потребно, вели Хитлер, да се муче и злостављају људи које је зла коб већ тиме довољно погодила што их је оцијепила од свог народног пања«, а ако се — продужује своје мисли Канцелар — осјећај припадности једном народу, од којега си бесправно и ненаравно отргнут, оцјењује као кажњив злочин, тада то значи да се човјеку одузимље оно право што га има и свака животиња — »право привржености свом староме богу и старој урођеној заједници«. Дакле, са земљом која не поступа људски са једном народном мањином не може Њемачка склапати никакове уговоре. Адолф Хитлер тврди, да су то назори Народносоцијалне Странке. Ми можемо надодати, да такова мишљења владају и у овој југословенској земљи. И добро је да сеу тим великим етичким питањима слажу наша два народа: Југославија има 600.000 својих сународњака који дијеле судбину — и гору и тежу — мемелских Нијемаца.

Са поглављем које државни Канцелар посвећује Совјетској Унији, не бисмо се могли до краја сложити. Њемачка Народносоцијалистичка Странка има своје погледе на свијет, своје властите мисли о унутрашњој структури и уређењу свога народа, — то је властитост њемачког народа, и нигдје другдје не би се она могла накаламити. Ради тога не тражи Њемачка, нити жели, да свој уређај наметне другоме. И Мусолини тврди, да Фашизам није воће за извоз; но уза те њихове тврдње, ниједна земља није поштеђена од покушаја фашизирања и хитлеризирања. Економске тешкоће још ће више појачати те покушаје, као што ће размножити комунистичке погледе на свијет. Адолф Хитлер доказује како је немогуће да Њемачка приступи Источноме Пакту, јер у случају да Русију неко нападне, »Нацијонални Социјализам не би могао« — вели Хитлер — »позвати припаднике њемачког народа, т. ј. своје припаднике, на борбу за одржање једног система који у нашој властитој држави наступа као наш најљући непријатељ«. То непријатељство види Канцелар у томе, што »Бољшевизам проповиједа међународну класну борбу и свјетску револуцију, која се има оружјем насиља и терора извојевати«. Напротив, народ Народног Социјализма рјешава друштвене спорове код своје куће средствима која су у духу културних и духовних традиција њемачкога народа. Народни Социјализам настоји да поравна све животне супротштине, док Бољшевизам настоји савладати господујућу класу диктатуром присиле једне друге класе. Народном Социјализму није до теоретске превласти радничког сталежа, него до практичног побољшања његових животних прилика; Бољшевизам се бори за теорију, и жртвује огромне вриједности традицијоналне културе и стваралаштва, док постизава много

161